RT Balkan istražuje: Koliko je Srbija zaradila na stranim turistima za šest meseci 2023

Za prvih šest meseci 2023. godine u Srbiji je boravilo 940.354 stranih gostiju koji su zaslužni za devizni priliv od turizma u iznosu od 896 miliona evra. To predstavlja porast od 23,3 odsto u odnosu na isti period 2022. godine, kažu iz Ministarstva turizma i omladine za RT Balkan.

Dodaju da je u periodu od 01.01.2023. do 30.06.2023. godine evidentiran porast od 30,4 odsto dolazaka turista iz inostranstva u odnosu na isti period 2022. godine.

"Ukupan broj noćenja koja su ostvarili strani turisti u Republici Srbiji, iznosi 2.826.240. Evidentiran je porast broja noćenja stranih turista od 28,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine", navodi se u odgovorima državne uprave.

Iz ministarstva kažu da najveći broj stranih državljana dolazi iz Ruske Federacije, Bosne i Hercegovine, Turske, Severne Makedonije i Hrvatske.

"Od gradskih centara, strani turisti najviše posećuju Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Niš. Izuzetno su atraktivna naša banjska mesta, naročito ona koja u svojoj ponudi imaju velnes sadržaje, pa u tom smislu najviše posećuju Vrnjačku Banju, Vrdnik i banju Palić. Planinski centri, takođe, predstavljaju destinacije koje privlače strane turiste u zimskom periodu zbog skijanja i drugih zimskih sportova, ali i tokom leta zahvaljujući prirodnim lepotama i mogućnostima za odmorišno-rekreativne aktivnosti, kao i brojnim poslovnim i kongresnim programima", otkrivaju iz turističkog sektora.

Dodaju da je po broju dolazaka stranih turista na prvom mestu Zlatibor, a sledi Kopaonik.

"Prosečna dužina boravka stranih državljana u Republici Srbije je 3,75 dana", naglašavaju za RT Balkan.

U želji da iskuse lokalnu kulturu i zabavu, strani turisti rado prisustvuju raznim manifestacijama kulturno-umetničkog, sportskog i poslovnog karaktera koje se kod nas održavaju tokom cele godine, a ponekad se pribegava zajedničkoj saradnji sa zemljama regiona.

"Veliki broj manifestacija ima za ključnu temu gastronomiju. Na ovim manifestacijama su najbrojniji strani turisti iz bivših jugoslovenskih republika i zemalja u okruženju. Atraktivna ponuda koja prati našu gastronomiju su vinski festivali i događaji na kojima strani turisti imaju priliku da degustiraju vina u brojnim vinskim podrumima i da se upoznaju sa lokalnom vinarskom tradicijom. Posebno ih privlače vinske rute", objašnjavaju.

Među vinskim ponudama najpoznatija je "Inter Vitis Route" koja postoji od 2009. godine i povezuje vinske regione Srbije sa 19 zemalja Evrope.

Ne manje značajna je i "Ruta rimskih careva i dunavska ruta vina" (sertifikovana 2015. godine), koja obuhvata 20 rimskih lokaliteta i 12 vinskih regiona, a povezuje Srbiju sa Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom.

"Obe rute su uvrštene u kulturne rute Saveta Evrope", kažu iz resornog ministarstva i dodaju da su kulturno nasleđe, narodna tradicija i običaji Srbije veoma raznovrsni.

U tom smislu, podvlače naši sagovornici, strani turisti su izuzetno zainteresovani za spomenike kulture, arheološka nalazišta, tvrđave na Dunavu, kao i za prostorne kulturno-istorijske celine, pre svega, brojne srednjovekovne manastire.

Beograd kao centar kulturnih događaja i istorijskih spomenika veoma je atraktivan stranim turistima. Oni najčešće posećuju Kalemegdan, Skadarliju, Hram Svetog Save, Trg Republike i druge znamenitosti, kao i kao i različite muzeje i umetničke galerije. 

Što se tiče Novog Sada, grada poznatog po jedinstvenoj arhitekturi, Petrovaradinska tvrđava je posebno popularna, a takođe i Štrand - plaža na obali Dunava. Egzit festival privlači mnoge turiste mlađe generacije iz različitih delova sveta.

Niš je poznat je po svojoj istoriji i spomenicima kao što je Niška tvrđava i Ćele Kula. Takođe je poznat kao rodno mesto rimskog cara Konstantina Velikog.