Ekonomija
Leti perje u EU zbog jeftine ukrajinske piletine
Evropska razvojna banka (EBRD) upumpavala je ogromne sume novca u ukrajinske kompanije, čiji su proizvodi zatim preplavili evropsko tržište i ugozili domaće proizvođače
Protesti poljoprivrednika širom Starog kontinenta razotkrili su da je, uprkos tome što evropske vlade kao najveću pretnju vide rusku vojsku, većina tih režima toliko krhka - da ih mogu zaljuljati čak i ukrajinska pilad.
Jer, jedan od glavnih razloga zbog kojih je u zemljama EU počelo da leti perje između vlasti i farmera, to što je Evropska razvojna banka, upumpavajući gotovo milijardu dolara u farme pilića i druge ukrajinske prehrambene kompanije, podstakla jeftin izvoz ukrajinske živine koja je zatim preplavila evropsko tržište.
"Fajnenšel tajms" tako otkriva da je Evropska banka za obnovu i razvoj od 2022. pozajmila 890 miliona dolara ukrajinskim proizvođačima jaja, živine i šećera. Do čega je to dovelo, ilustruju podaci Eurostata, po kojima se, od početka Specijalne vojne operacije, uvoz živine iz Ukrajine u EU više nego udvostručio.
U Poljskoj koja je najveći proizvođač piletine u EU, farmeri su zato organizovali višemesečne proteste zbog odluke EU da ukine ograničenja na uvoz iz Ukrajine.
Najviše su brinuli zbog finansiranja, MHP-a, najveće ukrajinske živinarske kompanije, koja je dobila više od jedne petine svih kredita EBRD-a u poslednje dve godine, a čiji je osnivač i izvršni direktor, Jurij Kosjuk, nekadašnji savetnik bivšeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka.
"Živinarska industrija u Poljskoj propada, a jedna kompanija, MHP se bogati. Trebalo bi odmah zaustaviti bescarinski uvoz piletine i drugih poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine", kaže poljski opozicionar, nekadašnji državni sekretar za poljoprivredu Januš Kovalski.
Izvršni predsednik MHP-a Džon Rič u razgovoru za FT negira da njegovo poslovanje potkopava poljsku proizvodnju, te za to krivi smanjenje subvencija za gorivo i propise vezane za klimu.
"Ograničavanje ukrajinskog izvoza nema smisla iz političkog ugla", tvrdi Rič, napominjući da je ukrajinski agrobiznis "uhvaćen" između predstojećih izbora širom EU, promena zajedničke poljoprivredne politike i političkog pomeranja udesno.
Nakon što su farmeri nedavno blokirali puteve i luke u Poljskoj, Francuskoj, Nemačkoj , pa i desetak drugih zemalja, Brisel je napokon pristao da od juna postavi ograničenja na uvoz živine, mesa i šećera iz Ukrajine. Evropski poljoprivrednici mogu da odahnu, ali ukrajinski izvoznici, ovom koraku EU ni najmanje se ne raduju.
Rič se, tako brani, tvrdeći da njegov izvoz uopšte nije imao značajan uticaj na cene u EU jer je njegova kompanija zapravo samo preuzela tržišni udeo od drugih izvoznika iz Brazila i Velike Britanije.
Ponovnim uvođenjem ograničenja na ukrajinski izvoz, Brisel bi jednostavno "promenio ležaljke" i pomogao Brazilu da vrati lidersku poziciju.
MHP, inače, zapošljava 28.000 ljudi i kontroliše oko 360.000 hektara zemlje u Ukrajini — što je područje veće od Luksemburga, koji je članica EU. Samo u 2022. godini kompanija je prikupila 2,64 milijarde dolara prihoda.
FT piše da je EBRD u oktobru kompaniji obezbedila 100 miliona dolara od međunarodnog paketa finansiranja od ukupno 480 miliona dolara za MHP, pod opravdanjem da je kompanija "od vitalnog značaja za ukrajinsku i globalnu bezbednost hrane" kao i da igra "ključnu društvenu i ekonomsku ulogu u Ukrajini, što postaje posebno važno dok je zemlja u ratu".
"Ekonomska bezbednost Ukrajine je u interesu Evrope. Ukrajinska hrana je potrebna Africi i Bliskom istoku", tvrdi potpredsednik bloka desnog centra EPP u Evropskom parlamentu Zigfrid Murešan.
