Ekonomija
Zelena agenda po svaku cenu: Zapad vapi za ugljem, ali banke nemilosrdne
Vrednost uglja vrtoglavo porasla zbog očajničke potrebe Zapada da nađe alternativu ruskom gasu
Nakon što je dugo godina bila u padu, potražnja za ugljem, jednim od najvećih zagađivača životne sredine, ove godine je naglo porasla zbog pokušaja Evrope da nađe alternativu za ruski gas, piše Rojters.
Ipak, za ugalj su ovo "i najgora i najbolja vremena".
Uprkos rekordno visokim cenama uglja, budući da većina zapadnih banaka i dalje ograničava pozajmice proizvođačima u ovom sektoru zbog očuvanja životne sredine, kompanije neće moći da planiraju proširenje poslovanja.
"Lakše je ako već poslujete sa bankom, ali ako želite da izgradite novi rudnik, zaboravite, to je postalo nemoguće", rekao je Džerard Zims, glavni finansijski direktor australijskog rudnika "Koronado Global Resorsis".
Potražnja za fosilnim gorivom je toliko velika da neki proizvođači uglja elektroenergetskim kompanijama prodaju koksni ugalj namenjen za proizvodnju čelika, pri čemu se u junu ove godine prvi put termalnim ugljem niže vrednosti trgovalo više nego koksnim ugljem.
"To je luda situacija", rekao je Zims, dodajući da je to kao kad bi srebro vredelo više od zlata.
Kako piše Rojters, dok su zemlje Zapada očajnički tražile alternative ruskom gasu, vrednost referentnog australijskog termalnog ugalja iz Njukasla je sa oko 50 dolara po toni u septembru skočila na rekordni nivo iznad 400 dolara po toni.
Banke pod pritiskom akcionara moraju da deluju u skladu sa zelenom agendom, a proizvođači uglja moraju da traže druge izvore finansiranja kako bi iskoristili povoljnu situaciju.
Izuzetak je Kina
Uprkos pritisku na zapadne zajmodavce, očekuje se da će globalna ulaganja u snabdevanje ugljem ove godine porasti za oko 10 odsto, i to zahvaljujući Kini, saopštila je Međunarodna agencija za energetiku.
Uz pomoć Kine, očekuje se da će investicije u ugalj ove godine biti u skladu sa onim iz 2015. godine kada je potpisan Pariski klimatski sporazum, piše Rojters.
Analitičari, ipak, upozoravaju da Kina troši većinu svog uglja, pa je malo verovatno da će povećana proizvodnja u zemlji imati veliki uticaj na količinu i cenu uglja kojim se trguje na globalnom tržištu.
Lobi grupa za zaštitu životne sredine "Riklejm fajnens" navodi da 96 banaka sada ograničava finansijske usluge sektoru uglja.
Najveći zapadni zajmodavac rudnicima uglja je u 2020. godini bila "Dojče banka" (538 miliona dolara), a zatim "Siti banka" (300 miliona dolara). Pozajmice "Dojče banke" kompanijama u ovoj industriji su do 2021. godine pale na 255 miliona dolara, a "Siti banke" na 218 miliona dolara, pokazuju podaci "Riklejm fajnens".
