RT Balkan istražuje: Da li će neplaćeni kućni poslovi dići BDP i šta ustvari donosi novi Pravilnik

Zakon o rodnoj ravnopravnosti ne unosi konfuziju samo u srpski jezik, nego i u način obračuna bruto domaćeg proizvoda (BDP). Na osnovu ovog propisa donet je Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada u kojem se navodi "formula" za njegov obračun i utvrđivanje njegovog učešća u bruto domaćem proizvodu.

Iako bi se moglo pomisliti da će se u skor srpske privrede računati i svi poslovi koje obavljaju domaćice, penzioneri i svi ostali građani dok sređuju svoju kuću i brinu o deci, nadležni kažu da se to neće desiti, već da će se računati koliko bi hipotetički BDP bio veći da se neplaćeni kućni rad uključuje u njegov obračun.

Inače, neplaćeni posao podrazumeva kuvanje, čišćenje i spremanje kuće, pranje i peglanje veša, popravke u domaćinstvu, kupovinu, brigu o deci i odraslima, putovanje u vezi sa neplaćenim aktivnostima i dr.

Pravilnik propisuje da se vrednost neplaćenog kućnog rada obračunava kao proizvod ukupnog godišnjeg broja časova neplaćenog kućnog rada i minimalne cene rada po času. Učešće vrednosti neplaćenog kućnog rada u BDP-u u Srbiji utvrđuje se kao količnik utvrđene ukupne vrednosti tog rada za prethodnu godinu i podataka o vrednosti BDP-a za prethodnu godinu, a koji bi trebalo na godišnjem nivou da obračunava Republički zavod za statistiku.

Računa se, ali se ne uračunava

U RZS kažu za RT Balkan da u Srbiji do sada nije vršen obračun udela neplaćenog kućnog rada u BDP-u i da jedinstvena, standardizovana metodologija obračuna neplaćenog rada i njegovog učešća u BDP-u još ne postoji u Evropi.

"Prema našim saznanjima, ovaj udeo ne obračunavaju sve zemlje EU jer, prema zvaničnom programu Evrostata, ne postoji obaveza o podacima koje zemlje članice moraju da dostavljaju Evrostatu. UNECE je objavio preporuke, odnosno bazične metodološke principe i primere obračuna neplaćenog kućnog rada u pojedinim zemljama. Međutim, zvanična, obavezujuća međunarodna metodologija propisana od strane relevantnih institucija, UN ili EU, još ne postoji. Shodno tome, zemlje koje vrše obračun neplaćenog rada primenjuju metode obračuna prilagođene raspoloživim izvorima podataka", objašnjavaju u RZS.

Oni tvrde da se neplaćeni kućni rad ne uključuje u obračune zvaničnih podataka o BDP-u ni u jednoj zemlji, jer to ne predviđa niti dopušta evropska metodologija Sistema nacionalnih računa ESA 2010, odnosno na međunarodnom nivou SNA 2008.

"Neplaćeni kućni rad, posmatran kao učešće u BDP-a se koristi samo u analizama i obračunima koje nisu deo obavezujućeg, zvaničnog Sistema nacionalnih računa i obračuna BDP-a koje primenjuju nacionalne statističke institucije. Shodno tome, obračun neplaćenog kućnog rada neće uticati na vrednost BDP-a niti na njegov rast tj. na do sada publikovane vrednosti bruto domaćeg proizvoda i stopa rasta BDP-a, niti u Srbiji, niti u jednoj drugoj zemlji", kažu u Republičkom zavodu za statistiku.

Oni napominju da RZS ne obračunava "doprinos BDP-u iz neplaćenih poslova" jer oni nisu deo BDP-a da bi se mogao obračunati njihov doprinos.

"Može se obračunati vrednost neplaćenog rada i njen relativni odnos (učešće) prema zvaničnoj, obračunatoj i publikovanoj vrednosti BDP-a i ovo učešće pokazuje koliko bi hipotetički BDP bio veći da se neplaćeni kućni rad uključuje u obračun BDP-a. Međutim, evropski i međunarodni sistem nacionalnih računa i obračuna BDP-a još ne predviđa, niti dopušta, uključivanje neplaćenog kućnog rada u obračun BDP-a", navode u Zavodu za statistiku.

Ministar finansija Siniša Mali nedavno je izjavio da je Srbija prvi put u istoriji premašila nivo od 69 milijardi evra BDP-a i istakao da je pre 11 godina naš BDP bio 33 milijarde.

"Dakle, raste nam BDP, raste bogatstvo naše zemlje i do 2027. sa projektom 'Skok u budućnost', sa novim, dodatnim investicijama hoćemo da dostignemo taj nivo od 100 milijardi evra BDP-a", najavio je Mali.

Seksualne usluge i droga već dižu BDP

Mnogo pre Srbije, pojedine evropske zemlje počele su da "bilduju" svoj BDP tako što su počele da rezultatu zvanične privrede pridodaju i učešće sive ekonomije i nelegalnih aktivnosti, poput trgovine narkoticima i prostitucije. Evrostat, statistički biro Evropske unije je tada, odgovarajući na kritike povodom toga što će statistika priznavati pozitivan doprinos mafije ekonomijama koje prihvate novu metodologiju, konstatovao da "BDP ne meri moral". 

Tada su mediji pisali da su, kada su zemlje EU počele da prikazuju nelegalne delatnosti u svom BDP-u, njihovi makroekonomski rezultati primetno poboljšani. Tako su trgovina drogom i prostitucija u Hrvatskoj povećale BDP za 111,3 miliona evra, što je 0,28 odsto, dok je uključivanjem i drugih nelegalnih delatnosti (ukupno 25 stavki) kao što su šverc cigareta i alkohola hrvatski društveni proizvod povećan za 2,2 milijarde kuna – 1,2 odsto. U Velikoj Britaniji je doprinos droge i prostitucije privrednom rastu u 2013. bio čak 10,9 milijardi evra, što je pola procenta BDP-a. 

"Siva ekonomija, prostitucija, kriminal sve zajedno ulazi u obračun BDP-a. U Srbiji smo napravili korekciju 2014. godine, jer ranije to nije bilo obuhvaćeno, to smo tek pre deset godina uvrstili u obračun. Pre toga smo imali potcenjeni BDP u odnosu na druge zemlje, zbog neobuhvaćene sive ekonomije. Mi vrlo ažurno te preporuke primenjujemo i sprovodimo. To je doprinelo da smo sada potpuno harmonizovani sa evropskim standardima za izračunavanje BDP-a", kaže ekonomista Ivan Nikolić za RT Balkan.

On napominje da se svi proračuni rade po standardima i da sve države moraju da ih poštuju.

"Evrostat je kontrolor i revizor obračuna BDP-a. To je ujednačeno, svi koji su u bazi, imaju sigurno harmonizovanu statistiku obračuna, a mi smo među njima", navodi Ivan Nikolić.

S obzirom da se Evropa bori sa recesijom, ne bi bilo neobično da uskoro deo formule za izračunavanje BDP-a uđu i neplaćeni poslovi, pa možda i odmor i rekreacija, kako bi se održala ideja o procvatu evropske ekonomije, iako je svima jasno da sve dublje tone.

Žene dvostruko više angažovane na neplaćenim poslovima

Republički zavod za statistiku je dva puta do sada sproveo Istraživanje o korišćenju vremena, po metodologiji Evropske unije. Podaci pokazuju da stanovnik Srbije u proseku provede tri sata dnevno u neplaćenim poslovima.

Istraživanja o korišćenju vremena iz 2010. i 2021. godine potvrdila su stereotipe koji važe na našim prostorima. Bez obzira na to da li su zaposlene ili ne, žene, u odnosu na muškarce, dvostruko više vremena rade u kući, a upola manje vremena provode na plaćenim poslovima. Za zaposlene žene, rad u kući postaje druga smena.

Tako žene u neplaćenim aktivnostima u proseku provedu malo više od četiri sata, dok se muškarci neplaćenim poslovima bave dva sata.

Neplaćeni rad je novim pravilnikom priznat, a biće i izračunat njegov udeo u BDP-u, na osnovu metodologije koja je propisana, ali jedina korist koju od njega imaju građani je što će sve osobe koje nisu zdravstveno osigurane po bilo kom drugom osnovu, steći pravo na zdravstveno osiguranje.