Ekonomija
Srpska privreda u 2023. u brojkama: Svi sektori beleže rast, ali neki jedva u plusu
Srbija je u 2023. godini ostvarila realni rast bruto domaćeg proizvoda od 2,5 odsto. Najveći doprinos ukupnom rastu industrijske proizvodnje sa rastom od 12,5 odsto dao je sektor energetike. Infrastrukturni projekti pogurali su rast građevinskog sektora za 9 odsto, dok je u rudarstvu i prerađivačkoj industriji rast jedva 0,5 odsto
Svi sektori srpske privrede – građevina, poljoprivreda, industrija i usluge zabeležili su rast ove godine. Srbija je nastavila da beleži rast bruto domaćeg proizvoda i uspela da očuva makroekonomsku stabilnost u uslovima brojnih izazova iz međunarodnog okruženja i izraženih geopolitičkih tenzija, pokazuju rezultati preliminarne procene makroekonomskih kretanja u 2023. godini koje je objavio Republički zavod za statistiku.
Prema proceni RZS-a, Srbija je u 2023. godini ostvarila realni rast bruto domaćeg proizvoda od 2,5 odsto, što je u skladu s projekcijom Narodne banke Srbije.
"Fizički obim industrijske proizvodnje povećan je za 2,4 odsto zahvaljujući snažnom oporavku sektora energetike, koji je povećao proizvodnju za 12,5 odsto. Rast proizvodnje od po 0,5 odsto zabeležen je i u rudarstvu i u prerađivačkoj industriji, koja je pokazala otpornost u uslovima usporavanja eksterne tražnje. Kada je reč o ostalim proizvodnim sektorima privrede, poljoprivredna proizvodnja je povećana za 9 odsto, a slična dinamika rasta zabeležena je i u građevinarstvu, gde je realni rast vrednosti izvedenih radova iznosio 8,9 odsto, zahvaljujući pre svega intenziviranju realizacije infrastrukturnih projekata", kažu u Narodnoj banci Srbije.
Oni navode da je to uticalo i na to da ukupne investicije realno porastu za 3,5 odsto, čemu je doprineo i visok priliv stranih direktnih investicija, koji bi i u 2023. trebalo da se kreće oko rekordnog nivoa iz 2022. godine – od oko 4,4 milijarde evra.
"U okviru uslužnih sektora zabeležen je rast aktivnosti, na šta ukazuju realni rast prometa u ugostiteljstvu od 8,8 procenata, fizičkog obima saobraćaja od 21,3 odsto i broja noćenja turista od 1,9 odsto, koji su nadmašili realno smanjenje prometa u trgovini na malo od 1,8 odsto", kažu u NBS.
Povoljna kretanja u 2023. nastavljena su i na tržištu rada, gde se beleži dalji rast zaposlenosti, smanjenje nezaposlenosti i rast zarada, realno posmatrano.
"Prosečna zarada je na nivou godine nominalno povećana za 15 odsto, dok je njen realni rast bio oko nivoa realnog rasta bruto domaćeg proizvoda i iznosio je 2,6 odsto, što potvrđuje da je očuvana kupovna moć stanovništva. Tokom 2023. godine stopa nezaposlenosti u proseku se kretala oko nivoa iz prethodne godine, a u trećem tromesečju, prema podacima iz Ankete o radnoj snazi, iznosila je devet odsto, dok je u istom periodu stopa zaposlenosti iznosila 50,7 odsto", navode u centralnoj banci.
Inflacija prepolovljena
Prosečna godišnja inflacija u 2023. iznosila je 12,1 odsto, pri čemu je međugodišnja inflacija u decembru bila 7,6 odsto, što je dvostruko niže nego na kraju 2022. godine.
"Međugodišnja inflacija se od drugog tromesečja nalazi na opadajućoj putanji, što je bilo u skladu s projekcijom Narodne banke Srbije. Smanjenju inflacije doprinele su mere monetarne politike, popuštanje globalnih troškovnih pritisaka, smanjena uvozna inflacija i dobra poljoprivredna sezona. Bazna inflacija se tokom cele godine kretala na znatno nižem nivou od ukupne, zahvaljujući, između ostalog, i dugogodišnjoj relativnoj stabilnosti deviznog kursa", kažu u NBS.
U okviru spoljnotrgovinskih kretanja, robni izvoz izražen u evrima trebalo bi da realno poraste za četiri odsto, uz očuvanu sektorsku i geografsku rasprostranjenost, u čijoj se osnovi nalazi priliv stranih direktnih investicija. U NBS smatraju da ovo predstavlja dobar rezultat s obzirom na usporavanje privrednog rasta u zoni evra, koja je naš najznačajniji trgovinski partner.
S druge strane, uvoz robe izražen u evrima trebalo bi da bude niži za 6 odsto, najviše zbog smanjenog uvoza energenata, i to pre svega po osnovu smanjenja uvoznih cena s rekordnih nivoa zabeleženih tokom 2022. godine.
Mali: Stopa zaposlenosti najviša u istoriji
Ministar finansija Siniša Mali kaže da su preliminarni podaci RZS-a da je privredni rast Srbije u ovoj godin 2,5 odsto u skladu sa očekivanjima i procenama i da je to još jedna potvrda dobrih ekonomskih rezultata.
"To istovremeno znači da je u četvrtom kvartalu naš privredni rast ubrzao na 3,9 odsto BDP-a. Rast je diversifikovan i ostvaren u svim privrednim sektorima - građevina, poljoprivreda, industrija i uslužni sektor", napisao je on na svom instagram nalogu.
Mali je naveo da će u apsolutnom iznosu BDP-a Srbije u ovoj godini iznositi 8.103 milijardi dinara, odnosno oko 69,1 milijardi evra, dok je 2012. godine BDP u apsolutnom iznosu bio 33,7 milijardi evra.
On je naglasio i da se očekuje da će u 2024. godini naš BDP u apsolutnom iznosu biti oko 74,5 milijardi evra.
"Takođe, u trećem kvartalu ove godine stopa zaposlenosti je iznosila 50,7 odsto, a 2,36 miliona ljudi u Srbiji je bilo zaposleno, što je najbolji rezultat u istoriji. Istovremeno, stopa nezaposlenosti je na rekordno niskom nivou od devet odsto, koliko je iznosila u trećem kvartalu ove godine", napisao je Mali.
Naveo je i da nakon četiri godine globalne krize i ogromnih izazova sa kojima se ceo svet suočava, Srbija nastavlja da ostvaruje rast, održava makroekonomsku stabilnost i ima rekordan broj zaposlenih, a što je potvrda ispravnosti ekonomske politike.
