Rusija najveći strani investitor u BiH u 2023. godini: Turska na petom, Nemačka na šestom mestu

Priliv direktnih stranih investicija u Bosnu i Hercegovinu u prvih devet meseci 2023. godine iznosio je 1,4 milijarde konvertibilnih maraka (KM), odnosno oko 767 miliona evra, što je do sada najviši zabeleženi iznos, pokazuju podaci Centralne banke BiH. Strana ulaganja u periodu januar - septembar 2023. godine veća su za 23,9 posto u odnosu na isti period prethodne godine, piše sarajevski portal "Kliks".

Drastične razlike u nivou nezaposlenosti u evropskim državama: Ovi regioni imaju najveći problem

Najveći investitor u BiH u prvih devet meseci 2023. godine bila je Ruska Federacija, koja je u BiH investirala 312 miliona KM, odnosno oko 160 miliona evra. Pretpostavlja se da je pozadina ovoga izbegavanje međunarodnih sankcija koje su nametnute Rusiji zbog sukoba u Ukrajini. Ukoliko ovo uporedimo s istim periodom prošle godine, tada je Rusija povukla za prvih devet meseci 34 miliona KM.

Rusiju slede Holandija i Hrvatska koje su u BiH plasirale 166, odnosno 165,1 miliona KM investicija. Iza njih je Velika Britanija s investicijama od 163,4 miliona KM, a zatim Turska sa 120 miliona KM.

Nemačka je u BiH ove godine investirala 92,3 miliona KM, a Austrija 79,8 miliona KM. Italija i Slovenija su u BiH investirale 65,3 odnosno 60 miliona KM. Srbija je u BiH plasirala 51,7 miliona KM. U Bosnu i Hercegovinu su još investirali Švicarska, Belgija, Češka, Kipar, Crna Gora, Francuska, Litva, Luksemburg, Mađarska.

Najviše investicija u proizvodnju koksa i naftnih derivata

Neke zemlje su povukle svoja ranija ulaganja u BiH, među njima najviše Poljska, i to 22 miliona KM, sledili su Kuvajt (-7,9 miliona KM), Danska (-3 miliona) i Irska, koja je iz BiH povukla skoro milion KM.

Nemačke investicije u Srbiji prikočile: Prestigli ih i Rumuni

Prema podacima Agencije za unapređenje stranih investicija (FIPA) u prvoj polovini 2023. godine najviše stranih investicija je usmerno u oblasti "Proizvodnja koksa i rafiniranih naftnih proizvoda" (283,6 miliona KM), "Finansijske uslužne djelatnosti, osim osiguranja i penzijskih fondova" (127,7 miliona KM) i "Trgovina na veliko, osim trgovine motornim vozilima i motociklima" (107,6 miliona KM).

Značajna povećanja registrovana su i za delatnosti: "Proizvodnja i snabdevanje električnom energijom, plinom, parom i klimatizacija" (89,8 miliona KM), "Proizvodnja papira i proizvoda od papira" (66,9), "Trgovina na malo, osim trgovine motornim vozilima i motociklima" (59,0), "Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda" (53,5) i "Proizvodnja baznih metala" (51,4 miliona KM).