Čemu zapravo služi američka ekonomija: U jednom grafikonu i tri krive krije se odgovor

Samo jedan grafikon koji su objavile Američke federalne rezerve (FED) otkriva čemu zapravo služi američka ekonomija. Podaci FED-a, ako se čitaju na pravi način, mogu da pokažu čiji je interes bio štampanje novca poslednjih godina.

Plava i crvena linija na grafikonu, uzete same za sebe, dovoljno govore o raslojavanju društva i prelivanju novca u džepove bogatih. 

Plava linija pokazuje ukupnu neto vrednost koja je u proteklih desetak godina, od poslednje ekonomske krize dostigla nivo niži od šest biliona dolara, koji drži 50 odsto stanovništva SAD, dok crvena linija pokazuje koliko je pripalo najmoćnijima. Čak 22 biliona dolara, "prigrlilo" je 0,1 odsto bogataša. 

Tokom polemike o američkom dugu  "Fajnenšel tajms" je pisao da je rast duga posledica rasipnosti političara u Vašingtonu, ali da je problem u stvari sistemski, jer su Amerikanci prinuđeni da biraju između rastućeg duga i povećane nezaposlenosti uglavnom zbog nivoa nejednakosti prihoda u njihovoj zemlji. Raslojavanje je produbljeno velikim trgovinskim deficitom SAD – koji je naglo smanjio potražnju među potrošačima, tako da je rast nejednakosti prihoda ključni pokretač duga.

Finansije SAD tonu sve dublje: Američki dug bi uskoro mogao premašiti godišnju proizvodnju zemlje

Pošto bogati štede mnogo veći deo svog prihoda nego radnici ili srednja klasa, a koriste mnogo manji deo za potrošnju, rastuća nejednakost prihoda automatski smanjuje ukupnu potrošnju i povećava štednju efektivnim transferom prihoda od velikih potrošača (običnih Amerikanaca) visokim štedišama (bogatima).

"Blumberg" je nedavno pisao da je ulazak u jedan odsto najbogatijih ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama postaje sve teži zadatak i da je sada potrebno najmanje 5,8 miliona dolara da bi se pridružili ešalonu najbogatijih. To je gotovo 15 odsto više nego pre godinu dana, pokazalo je istraživanje svetske agencije za nekretnine i savetovanje u ovoj oblasti "Najt Frenk".