Ekonomija
Cene hrane kvare Bajdenovu sliku blagostanja: Odlasci u nabavku postali snažan pokretač nezadovoljstva
Drastično povećanje troškova za hranu šteti podršci Bajdenu, posebno među ključnim kategorijama biračkog tela kao što su manjinske grupe. Porodice sa niskim prihodima i niže srednje klase najviše su pod pritiskom, jer veći deo prihoda troše na hranu
Američki predsednik Džozef Bajden redovno promoviše znake jačanja ekonomije i ublažavanja inflacije, ali kada je u pitanju indikator koji je najbliži kući, tu priču je teško prodati, piše "Blumberg". Rast cena namirnica u SAD u odnosu na period pre pandemije bio je zapanjujuć: hrana je poskupela više od 25 odsto, što je punih 5 procentnih poena više u odnosu na ostale potrošačke cene.
Predsednik je pokušao da kanališe gnev potrošača prema prehrambenim kompanijama i trgovinskim lancima, optužujući industrijske gigante da zloupotrebljavaju tržišnu moć kako bi podigli profitne marže na račun kupaca. Redovni odlasci Amerikanaca u prodavnicu – tri puta nedeljno za prosečno američko domaćinstvo – snažan su pokretač ekonomskog nezadovoljstva, koji potrošače stalno podseća na sve veće troškove prehranjivanja porodice.
Drastično povećanje troškova za hranu šteti podršci Bajdenu, posebno među ključnim kategorijama biračkog tela kao što su manjinske grupe. Porodice sa niskim prihodima i niže srednje klase najviše su pod pritiskom, jer veći deo prihoda troše na hranu.
Sedam od 10 potrošača u Americi kaže da su zabrinuti zbog cene namirnica i to više od bilo koje druge kategorije proizvoda, uključujući benzin ili troškove stanovanje, prema februarskoj anketi koju je sprovela trgovačka grupacija prehrambene industrije FMI. U martu 2020. godine, na početku pandemije, se 26 odsto ispitanika izjasnilo da su zabrinuti da li će imati dovoljno novca za kupovinu hrane, dok je u decembru prošle godine taj procenat porastao na čak 42 odsto.
Omar Sizi (44) kontrolor osiguranja i menadžer iz predgrađa Atlante, kaže da 220 dolara koje je davao za namirnice pre samo nekoliko godina sada može da pokrije samo deo mesečne potrošnje. Pristalica Bajdena 2020, koji je sada neodlučan, postao je obeshrabren politikom predsednika zbog cena hrane i drugih ekonomskih izazova.
"Uprkos znacima ekonomske snage koje Bajden ističe – kao što su niska nezaposlenost i rast plata koji nadmašuje ukupnu inflaciju – Amerikanci moraju da budu oprezni pri kupovini, pa se prebacuju na jeftinije brendove privatnih marki. Oni kupuju dugotrajnije proizvode, kao što su testenina i pirinač. I biraju jeftinije komade mesa, poput pilećih nogu umesto pilećih grudi", rekao je Endrju Harig , potpredsednik FMI.
Istraživanje je pokazalo i da je, po obimu, prodaja bifteka u poslednjih 12 meseci pala za 20 odsto u odnosu na isti period pre četiri godine.
Amerikanci su smanjili potrošnju hrane, a menadžeri u privredi sugerišu da potrošači možda jedu više ostataka i "čiste" ostave kako bi uštedeli novac. Kupovina namirnica u poslednjih 12 meseci smanjena je za 2 posto u odnosu na prethodnu godinu, iako je potrošnja porasla zbog viših cena.
Ekonomista Tim Kvinlan kaže da su prodavnice hrane mesta gde su Amerikanci najsvesniji inflacije.
Optužbe za profiterstvo
Bela kuća pojačava kritike na račun prehrambenih kompanija, dok one uzvraćaju da nude jeftinije proizvode potrošačima koji žele da uštede novac i rade sa dobavljačima kako bi cene bile niske. Ekonomisti su podeljeni po pitanju uloge korporativnog dizanja cena u inflaciji u SAD.
"Marže su porasle tokom pandemije, ali iako su se kasnije smanjile za većinu proizvoda u maloprodaji, marže za hranu i piće su i dalje povišene. Iako se situacija u lancima snabdevanja poboljšala, a neki od njihovih ulaznih troškova su smanjeni, čini se da ovi proizvođači zaostaju u prenošenju ušteda kupcima", rekao je u intervjuu Jared Bernstein, predsednik Bajdenovog saveta ekonomskih savetnika.
"Cene hrane verovatno neće pasti pre novembarskih izbora", smatra analitičar Arun Sundaram.
