Ekonomija
Majstori bolje plaćeni od inženjera: Zašto poslodavci stolarima nude veće plate nego arhitektama
Vlasnik jedne beogradske firme je objavio oglas za arhitektu projektanta, kojem nudi platu od 70.000 do 100.000 dinara, dok stolaru obećava od 100.000 do 125.000 dinara
Oglas jedne firme za dva radna mesta izazvao je prethodnih dana žustru polemiku na društvenim mrežama, jer je za za posao stolara ponuđena veća plata nego za arhitektu.
U oglasu se navodi da se traži arhitekta projektant čija je zarada od 70.000 do 100.000 dinara za rad u prvoj smeni, dok se u drugom navodi da se traži montažer stolar čija bi plata bila od 100.000 do 125.000 dinara, za rad u prvoj i drugoj smeni.
Iako zvuči nelogično da arhitekta sa fakultetskom diplomom ima manju platu od zanatlije koji je završio trogodišnju školu, sve češće su takve situacije, koje su uslovljene odnosom ponude i potražnje na tržištu rada.
Vlasnik firme "Zeliks enterijeri" Zlatko Zelenbaba, smatra da činjenica da se na prvi oglas javilo oko 25 arhitekata, a za drugi šest stolara, od kojih su samo dvojica kvalifikovana za ovaj posao, dovoljno svedoči o tome zašto on majstorima nudi veće plate.
"Ne samo što više niko neće da radi stolariju, nego niko neće da radi prljav posao. Ako posao zahteva da radnik mora da se uprlja ili da je fizički teško, niko neće to da radi. Svi žele da crtaju i da sede u kancelariji. Najveći problem je što ima mnogo arhitekata koji i dalje ne znaju da rade i kada završe fakultet, jer ne nauče ono što je potrebno za proizvodnju nameštaja", kaže Zlatko Zelenbaba za RT Balkan.
On tvrdi da u njegovoj firmi stolari imaju platu i veću od 150.000 dinara, ali napominje da su to kvalifikovani majstori svog zanata.
"Uglavnom su to ljudi u godinama, mladi se retko javljaju i nezainteresovani su za posao. Ne dolaze ni kandidati iz unutrašnjosti, jer oni koji znaju posao, mogu i u malim sredinama dobro da zarade. Mogu da naprave kuhinju ili dve mesečno i da žive od toga, ali moraju da znaju posao, da osmisle, iseku, montiraju i postave sve što su napravili. Arhitekta ne može sam, osuđen je na nekoga ko će njegovu ideju da sprovede u delo, a važno je da znaju posao, jer ozbiljno koštaju greške ako se pogreši u projektantskom delu", objašnjava Zelenbaba.
Iako plata od oko 1.000 evra zvuči primamljivo, činjenica je da je put od šegrta, preko kalfe, do majstora ipak poprilično dug i da je potrebno uložiti mnogo truda da bi se ispekao zanat.
U srednjim školama u kojima se obrazuju zanatlije kažu da su došli u apsurdnu situaciju da đaci koji završe za varioce, molere, vodoinstalatere, čim izađu iz školskih klupa zarađuju više od svojih profesora, pa i od direktora škole.
Direktorka Tehničke škole u Ćupriji Jelena Bizetić Maljković smatra da nisu zanatlije mnogo plaćene, već da bi i drugi trebalo da imaju veće plate.
"U našoj školi se obrazuje treća generacija operatera za izradu nameštaja i interesovanje za ovaj profil raste. Prošle školske godine smo upisali osmoro učenika, a ove 11. Pravimo kombinaciju odeljenja, trebalo bi 15 učenika da bude, ali pošto je privredi potreban taj kadar odobravaju i odeljenje sa manje đaka", kaže Jelena Bizetić Maljković za RT Balkan.
Ona napominje da posao nije zahtevan, ali da ipak zavisi čime svaka osoba želi da se bavi u budućnosti.
"Ako želi svoju firmu, mora biti kreativan da bi mogao da ponudi neka rešenja. Te visoke plate imaju baš oni najbolji, koji su pravi majstori. Možda je mana što se na te smerove upisuju najslabiji učenici i onda nemaju snagu da to dovedu do savršenstva. Sada imamo nekoliko dobrih đaka i od njih očekujemo da budu izvanredni u svom poslu", napominje direktorka Tehničke škole u Ćupriji.
Turbulentno tržište rada
Miloš Turinski iz "Infostuda", kaže da razlika u platama oslikava odnos ponude i potražnje na tržištu rada.
"Nije samo ova pozicija u pitanju, već i druge. Možemo da posmatramo i vodoinstalatere, koji zarađuju više od lekara. Situacija možda nije pravična, ali takva je trenutno na tržištu rada. Za nekima postoji mnogo veća potreba, nego za drugima i jednostavno u toj borbi sa konkurencijom i potražnji za kvalifikovanim kadrom, poslodavci moraju da ponude više", objašnjava Miloš Turinski.
On napominje da se svaki poslodavac trudi da ponudi bolje uslove od konkurencije, da bi privukao kvalitetnije radnike, jer je ponuda takvih kandidata ograničena.
"Arhitekata imamo dovoljno da zadovolji potrebe tržišta rada, dok u zanatskom sektoru poslodavci moraju biti konkurentni sa platama ako hoće da zadrže radnike. Ponudićete što veću zaradu koja će biti mamac, da bi obezbedili funkcionisanje svoje firme. Svi smo svesni deficita u zanatskom sektoru. Nedostaju nam ljudi koji imaju iskustva i snage da se bave određenim poslovima, i zato imamo deficit, ali i zarade koje su visoke i može se reći neočekivane, kada se uporede sa nekim drugim profesijama za koje je potrebno visoko obrazovanje", kaže Turinski za RT Balkan.
A ceh će na kraju opet platiti građani. Prvo, duže će čekati na uslugu, jer nema dovoljno zanatlija, a to što dočekaju plaćaće više nego ranije. Za sada, smatra Turinski, nema znakova poboljšanja na tržištu rada, jer je pravih majstora sve manje.
