Ekonomija
Koliku štetu trpi Srbija zbog zabrane srpskih proizvoda na KiM
Vlasti u Prištini i dalje ne odustaju od blokade, a poslanici u EU imaju kapacitet da ozbiljnije upozore, ali to izbegavaju
Zbog zabrane trgovine srpskim proizvodima na teritoriji Kosova i Metohije od juna 2023. godine, pa do sada, domaća privreda beleži gubitak od 150 do 200 miliona evra. To Srbiji, ipak, ništa ne znači, kako navodi Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize i usluge pri Privrednoj komori Srbije (PKS), jer vlasti u Prištini i dalje ne odustaju od svoje politike, tako da našoj zemlji ostaje samo da sabira gubitke, jer na prilike ne može da utiče.
"Obaška to što se zbog zabrane trgovine robom Cefta sporazum krši, iako je Cefta iznela o svemu tome svoje neformalno mišljenje. Vlasti u Prištini i dalje ne odustaju od blokade, a poslanici u EU imaju kapacitet da ozbiljnije upozore, ali to izbegavaju i samim tim privreda Srbije ne može drugačije da se pozicionira, nego može samo da čeka da to sve prođe", ističe Stanić, podsećajući da je za prva dva meseca ove godine ukupna trgovinska razmena Srbije i Kosova iznosila oko 45 miliona evra.
Izvoz je vredeo oko 38 miliona evra, dok je uvoz iznosio oko sedam miliona evra.
"Bilans razmene, odnosno koliko smo više izvezli, nego uvezli robe sa Kosova u Srbiju, vredeo je oko 30 miliona evra. Kada se ovi podaci uporede sa istim periodom lane, primetno je da je otprema (izvoz) u januaru 2023. godine bila dvostruko veća i da je iznosila oko 67,5 miliona evra. Isti slučaj je bio i sa bilansom razmene: dvostruko je bio veći i iznosio je oko 60 miliona evra", navodi Stanić.
Kad je reč o prošloj celoj godini, ukupna trgovinska razmena Srbije i Kosova iznosila je oko 367 miliona evra, a bilans 279 miliona evra, za razliku od 2022. godine kada je ta razmena bila 518 miliona evra, a bilans razmene 415,5 miliona evra.
"U prva dva meseca ove godine na Kosovo je otpremljeno 48,8 tona robe, za razliku od prva dva meseca lane kada je otpremljeno oko 92 tone robe. Kada je reč o dopremi, u prva dva meseca ove godine ona je iznosila 8,6 tona, a lane u istom periodu 9,7 tona", dodaje Stanić.
Najveća muka za obične ljude
Sve što se događa i nije toliko veliki problem za Srbiju, već više za privredu Kosova, posebno severnog dela, gde su dominantno Srbi, a šteta koja se njima dešava je praktično nenadoknadiva i mnogi od njih su prinuđeni da zatvaraju biznise.
"Nije problem samo u neisporučenoj robi, jer se velika šteta pravi i u narušavanju poverenja kompanija, poslovnim odnosima između privrednika i planiranju poslovnih operacija, u smislu šta raditi s tom robom, da li je preusmeriti dalje... Zbog toga ne može previše da trpi naša privreda, ali mogu da se smanje prihodi kompanija koje tamo imaju značajan plasman robe, posebno onih manjih kompanija. To su mahom firme koje posluju u okviru sektora prehrambene industrije, a delom i metalske", navodi Stanić, podsećajući da ipak niko nije vitalno ugrožen, ali će im prihodi svakako biti manji zbog ove blokade.
Kada pogledate te najznačajnije firme koje plasiraju robu na Kosovu, to su uglavnom firme u stranom vlasništvu, uglavnom zapadnom, ukazuje sagovornik "Politike", koji dodaje da te kompanije imaju i druga tržišta i veliku korporaciju iza sebe.
"Ova zabrana je štetnija za obične ljude, za one koji su nabavljali povoljniju robu iz Srbije, pa su je prodavali u maloprodajnim objektima na Kosovu. Sada kada to više ne mogu da rade, moraju da je nabavljaju iz Bugarske ili Severne Makedonije, pa su samim tim manje konkurentni", navodi Stanić.
Podsećanja radi, od početka zabrane u jednom momentu se ipak smanjio obim ograničenja, tako da sada repromaterijali i mašine prolaze, a na Kosovo i dalje ne mogu da odlaze finalni proizvodi iz Srbije.
"I dalje su blokirani, iako su traženi na Kosovu, i finalni i sirovine. Pomoću njih se, kada nema blokade, ostvaruje godišnje oko 450 do 500 miliona evra prometa. U tom ukupnom iznosu, oko 400 miliona evra odnosi se na otpremu (izvoz) na Kosovo, dok se 100 miliona evra prometa odnosi na dopremu (uvoz) robe sa Kosova u Srbiju" dodaje Stanić.
