Srbija i Balkan
O zabrani uvoza srpske robe na KiM: Kad politika koči ekonomiju
Osim što su poskupeli za 20 do 30 odsto, proizvodi su i nekvalitetniji, a troškovi transporta su takođe povećani
Zabrana srpske robe na Kosovu i Metohiji, koja je na snazi devet meseci, pogađa, kako srpske građane, tako i male privrednike, pogotovo albanske zastupnike velikih brendova iz Srbije, a trpi i srpska privreda, ocena je predsednika Asocijacije srpskih privrednika iz Gračanice Saše Sekulića, ali i predsednika Poslovne alijanse 'Kosova' Agima Šahinija.
Sekulić kaže da su zbog zabrane Prištine, građani tzv. Kosova dobili nekvalitetnije proizvode koji su skuplji za 20 do 30 odsto.
Za obojicu je obrazloženje kosovskih zvaničnika, po kom je zabrana uvoza robe iz Srbije uvedena iz bezbednosnih razloga, apsurdna, odnosno da ima logiku na političkom planu ali ne i u ekonomiji.
Ocenjuju da je to tako naročito kada se ima u vidu da je zabrana vrlo brzo ukinuta za sirovine koje se uvoze iz Srbije, dok je ostala da važi za gotove proizvode.
"Oni su tu odluku obrazložili bezbednosnim razlozima. Logično je onda pitanje: kako 'Kosovo' i dan-danas uvozi sirovine za dalju proizvodnju gotovih proizvoda i da te sirovine nisu opasnost po bezbednost a gotovi proizvodi poput 'Jafe', 'Medenog srca' ili 'Rose' jesu opasnost? To saopštenje je bio nelogično", kaže Sekulić za "Kosovo onlajn".
Sa ovom odlukom se, podseća, ne slaže ni Američka privredna komora koja je pre par meseci apelovala da se odluka vlade preispita, a sličan apel je uputila privredna komora tzv. Kosova.
Šahini kaže dasu našli alternativnu robu koju uvoze iz Severne Makedonije, Albanije i drugih zemalja.
"Kosovska ekonomija nema gubitak jer su pronađeni artikli iz drugih država. Ima svih prozvoda, čak ima i srpskih koji se proizvode u Makedoniji i stižu na 'Kosovo'. Troškovi transporta su malo povećani, ali ima svega što traže potrošači. Neki artikli su možda malo skuplji nego što su bili, mada skupoća je svuda, pa se to ne primeti baš puno", primećuje.
Prema njemu, uvoz robe iz Srbije u 2022. godini bio je veći od 372 miliona evra, dok je 2023. iznosio 198 miliona, što znači da je pao za više od 173 miliona evra.
