Ekonomija
Falsifikati na rafovima i tezgama: Koliko lažni šamponi i kopije keksa mogu biti opasni
Direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju Stevan Blagojević kaže da je teško da građani sami uoče da je neki proizvod kopija, jer su i digitalna štampa i oprema za falsifikovanje danas znatno kvalitetniji, a relativno lako dostupni i povoljni
Nakon što je razbijen lanac distribucije falsifikovanog keksa, deterdženta i šampona za kosu, postavlja se pitanje koliko je takvih proizvoda na rafovima i tezgama. Problem je u tome što ih nije lako prepoznati.
"Proizvođači se trude da kopija što više liči na original i da se što više i duže prodaje", kaže direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju Stevan Blagojević. Zbog toga, ističe, najčešće nije reč o proizvodima opasnim po zdravlje.
On napominje da je teško da građani sami uoče da je neki proizvod kopija, jer su i digitalna štampa i oprema za falsifikovanje danas znatno kvalitetniji, a relativno lako dostupni i povoljni.
"Jako je teško, pošto mi sve te proizvode kupujemo po vizualnom, po ambalaži. Znate, kad kupite keks, sećate sa onog znaka koji ste videli, koji ste prepoznali, čak i ako je reč o nekoj svetlijoj ili tamnijoj nijansi", kaže Stevan Blagojević.
Moguće je, dodaje, da ambalaža bude od, recimo, tanjeg kartona – ali je pitanje koliki broj ljudi opipava ambalažu.
"Duboko sam uveren da veliki marketi, odnosno veliki dobavljači, ne mogu primiti takvu robu, jer nemaju poreklo iz fabrike… To se uglavnom dešava na pijacama i manje proverenim mestima. U radnjama teško, jer se radnje danas ne snabdevaju kao ranije da poslovođa zove fabriku, nego to ide iz centralnog magacina koji nabavlja samo od proizvođača, iz njegovog kamiona, u nekom zakazanom terminu", kaže Blagojević.
Što se tiče analize falsifikovanog keksa, deterdženta i šampona, čiji je lanac proizvodnje razbijen, Blagojević ne očekuje da će u njima biti sastojaka opasnih po zdravlje.
"Ako neko napravi proizvod slabijeg kvaliteta, to se neće prodavati, a njima je svakako cilj da se to prodaje godinama", kaže Blagojević i naglašava da je gotovo neverovatno da bi zbog konzumiranja takvih proizvoda nekome bio ugrožen život.
Objašnjava da se falsifikati od originala uglavnom razlikuju po efikasnosti, odnosno po intenzitetu osobina.
"Deterdžent neće oprati, neće skinuti najteže fleke… Taj keks neće možda imati baš divan ukus vanile, kao što smo navikli. Biće nešto slično, ali neće biti takav ukus, jer su izostavljene neke skupe komponente… Svako tu ima cilj da zaradi, da ne plati poreze, ali i da ostane na tržištu", kaže Blagojević.
Ističe da su brendovi koje je neko gradio godinama podložni falsifikatima, jer je to najlakši način da se lako zaradi novac.
"Nije cilj da proizvod bude toliko loš da se raspadne, jer će onda svi to znati i neće više kupovati", kaže Blagojević.
Koliko sastojci nekih proizvoda mogu biti štetni zavisi od toga na koji način se taj proizvod konzumira.
"Prva stvar je da li se to što kupujete ispira sa vas - da li je za kupanje ili ostaje na vama kao šminka. To je velika razlika… Kada ste farbali kosu, to vam uđe u kožu. To je direktna intoksikacija. Kad koristite sapun, koji se ispira za nekoliko sekundi, tu ne znam šta da je, za nekoliko sekundi ne može biti opasno", kaže Blagojević.
