Ekonomija
Rod voća će biti slabiji nego lane: Šta bi najviše moglo da poskupi na pijacama
Voćare brinu klimatske promene, odnosno nagla zahlađenja i odjednom visoke dnevne temperature koje ne gode plodovima, dok potrošači zbog visokih cena mogu da priušte sve manje slatkih plodova
Prošle godine su cene voća i povrća značajno pogurale inflaciju u Srbiji, a trenutno stanje u voćnjacima pokazuje da bi se situacija mogla ponoviti i ove sezone. Stručnjaci već sada napominju da će rod biti manji nego lane. Voćare brinu klimatske promene, odnosno nagla zahlađenja i odjednom visoke dnevne temperature koje ne gode plodovima, dok potrošači zbog visokih cena mogu da priušte sve manje slatkih plodova.
U kom procentu će prinos voća biti manji, znaćemo kada stigne da se bere, a poseban problem će, osim slabijeg roda u ovoj godini, biti i pitanje kvaliteta plodova.
Agroekonomista Milan Prostran za RT Balkan kaže da se zbog mraza koji je pogodio zasade krajem aprila očekuju niži prinosi, ali ne kod svog voća, već ranih sorti - kajsija, bresaka, trešanja i višanja.
Dobra vest je da temperature ispod nule ipak nisu pogodile sve krajeve naše zemlje, pa šteta od mraza neće biti svuda ista, u nekim voćnjacima ona je minimalna, ali ima i onih u kojima je mraz nažalost već "obrao" ceo rod.
"Ranije prognoze su bile da će ova godina biti rodnija za oko 20 odsto u odnosu na prošlu, ali su i voćari i stručnjaci posle kiša i mrazeva morali da koriguju svoja predviđanja. Zbog klimatskih promena je veoma nezahvalno davati procene. Sigurno je da možemo očekivati značajan podbačaj roda ove sezone, iako je teško govoriti o procentima. To će se, naravno, odraziti i na cene na pijacama, pre svega ranog voća", kaže Prostran.
On ukazuje da će, pre svega, kajsija, breskva, trešnja i višnja sigurno poskupeti.
"I to što rodi biće slabijeg kvaliteta. Vidim da ljudi sve češće kupuju po pola kilograma, da im se ne pokvari. Jedino što može da obori cenu je uvoz i slaba tražnja. Kočnica je uvek potrošač, neću kupiti pet kilograma jagoda, kao ranije već pola kilograma ili kilo. Rast cena može da ublaži kupovna moć. Tu žal u tražnji će najviše imati kajsija, jer je velika potrošnja i ljudi prave džemove, ali to će ove sezone biti skupo, jer će ovog voća biti manje. Višnju retko prerađuju, uglavnom se kupuje samo da se zamrzne", kaže Prostran.
Predsednik Društva voćara Vojvodine Zoran Keserović kaže da se procenjuje da je zbog niskih temperatura, odnosno mraza u prethodnom periodu uništeno oko 230.000 do 250.000 tona voća i da je najviše stradala šljiva, iako se od nje očekivao visok rod, kao i borovnica, višnja i kruška, dok je sneg polomio mlade izdanke malina. On je rekao da bi rod voća u Srbiji u ovoj godini mogao biti na nivou prosečnog roda u našoj zemlji, odnosno oko 1,25 miliona tona.
Prema njegovim rečima, najviše je stradalo voće koje je rano cvetalo, ali je izuzetak bila kajsija kod koje su ove godine više oštećene one sorte koje kasnije cvetaju, dok je proteklih godina to bilo obrnuto.
Redovni profesor Poljoprivrednog fakultete u Beogradu, na katedri za vinogradarstvo Saša Matijašević kaže da će rod grožđa u Srbiji u ovoj godini zbog vremenskih uslova, odnosno mraza, biti niži u proseku za oko 30 do 40 odsto.
On je rekao da je hladno vreme u prethodnom periodu nekim zasadima vinove loze nanelo štete i do čak 100 odsto, pa će ti vinogradi u ovoj godini ostati bez roda.
Kakve su trenutne cene na pijacama?
Prema podacima iz Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS), za prvu nedelju maja, kilogram bresaka na Kvantašu košta 350 dinara, kajsija 620 dinara, dok je kruška od 260 do 310 dinara. Za kilogram nektarina treba izdvojiti 450, dok su šljive 350 dinara.
Na zelenim pijacama su cene značajno više, pa se kajsije na Kalenić pijaci prodaju za 1.000 dinara, dok su kruške oko 400 dinara.
