Ekonomija
Zbogom, Evropo: SAD "kradu" nemačke kompanije i uvlače EU u trgovinski rat sa Kinom
Produbljuje se jaz u produktivnosti između Nemačke, Evrope i SAD. Visoke cene energenata u Nemačkoj guraju Evropsku uniju ka recesiji, dok infrastruktura u Nemačkoj treba da bude potpuno obnovljena
Visoke cene energenata u Nemačkoj guraju Evropsku uniju ka recesiji, dok SAD "kradu" nemačke kompanije i uvlače Evropu u trgovinski rat sa Kinom, piše "Berliner cajtung".
Nemačka privreda sve više zaostaje u međunarodnoj ekonomskoj trci. Ekonomski stručnjaci su ove nedelje umanjili očekivanja snizivši prognozu bruto domaćeg proizvoda u 2024. na 0,2 odsto u svom prolećnom izveštaju, iako su prošle godine očekivali rast od 0,7 odsto.
Problemi sa kojima se suočava nemačka privreda se usložnjavaju. Martin Vansleben, generalni direktor Nemačke privredne i industrijske komore, kaže da kompanije nisu u problemu samo zbog ekonomskih prepreka, već da moraju da se suoče sa opipljivim strukturnim izazovima. Naročite se, smatra, ističu visoki troškove energije u poređenju sa drugim zemljama i sve veći problemi sa radnom snagom.
Slab rast Nemačke nije se dogodio preko noći. Prema trenutnoj studiji Instituta za makroekonomiju i istraživanje poslovnog ciklusa (IMK) i Instituta za nemačku ekonomiju u Kelnu, nastao je ogroman zaostatak ulaganja u infrastrukturu.
Ekonomisti računaju da će biti potrebno deset godina dok se ne obnove dotrajali putevi, pruge, mostovi, škole i vrtići. Država bi za ovo morala da uloži ukupno 600 milijardi evra.
"Zanemarivanje javne infrastrukture u Nemačkoj odavno je postalo opterećenje za produktivnost. Inženjer koji je zaglavljen u saobraćajnoj gužvi na auto-putu ili sedi u pokvarenom vozu ne može biti produktivan za to vreme. Budući rast produktivnosti će biti usporen ako proizvodnja bude morala da se privremeno zaustavi zbog neadekvatnog proširenja mrežne infrastrukture", kaže Sebastijan Dulijen, naučni direktor IMK-a za "Berliner cajtung".
On podseća da je ranih 2000-ih, nemačka infrastruktura, koja je bila dobra po međunarodnim standardima, bila je jedan od faktora koji je omogućio dobar rast produktivnosti u Nemačkoj.
Dulijen ukazuje da je drugačija situacija na zapadnoj strani Atlantika, jer je infrastruktura u SAD decenijama bila u lošem stanju, ali da je sada američka vlada pokrenula sveobuhvatan program ekonomskih stimulacija. Sa ukupno 3,5 biliona dolara, Vašington se bori protiv propadanja infrastrukture.
"Ova ulaganja u infrastrukturu bi mogla doprineti da jaz u produktivnosti između dve zemlje nastavi da se povećava – a samim tim i da Evropa ostane iza SAD u smislu ekonomskog rasta na duži rok", kaže Dulijen.
Makron: Ekonomija EU se suočava sa smrtonosnom pretnjom
Francuski predsednik Emanuel Makron upozorio je prošlog meseca da se Evropa suočava sa "smrtonosnom" pretnjom ekonomskog pada, rastućeg neoliberalizma i rata na njenoj istočnoj granici. Sjedinjene Države izgledaju živahnije u tom pogledu. Američki bruto domaći proizvod (BDP) porastao je 8,7 odsto iznad nivoa pre pandemije u prvom kvartalu 2024. Ovo je više nego dvostruko veći rast BDP-a u odnosu na 3,4 odsto u evrozoni.
Kombinacija visokih troškova energije, sada znatno viših od onih u Sjedinjenim Državama, i atraktivnih subvencija koje Vašington nudi za projekte zelene energije i poluprovodnika izgrađene u zemlji, mame mnoge evropske kompanije da premeste svoje poslovanje u Sjedinjene Države.
"Sve više kompanija sada ulaže u inostranstvo, jer je Nemačka preskupa i komplikovana za njih. Činjenica da te kompanije odlaze je alarmantan signal", smatra Dulijen.
Nemačke kompanije su prošle godine najavile rekordne direktne investicije u SAD. "Fajnenšel tajms" piše da su nemačke kompanije prošle godine uložile u 185 investicionih projekata ukupne vrednosti 15,7 milijardi dolara. Godinu ranije, ukupna vrednost je bila 8,2 milijarde dolara.
SAD "otimaju" nemačke kompanije
Bajdenova administracija je uvela Zakon o smanjenju inflacije i Zakon o čipovima koji obezbeđuju subvencije, povlašćene zajmove i poreske olakšice za strane kompanije kada se osnivaju u SAD.
Razlike postaju jasne kada pogledate najveće kompanije. Kako prenosi "Fajnenšel tajms", pozivajući se na studiju "Mekinzija", evropske kompanije sa godišnjom prodajom većom od milijardu dolara svaka su uložile ukupno 400 milijardi dolara manje u 2022. nego njihove američke kolege. "Folksvagen" je bio jedina kompanija iz EU u 10 najboljih u svetu za ulaganje u istraživanje i razvoj 2023. Ovo proizilazi iz aktuelnog izveštaja Evropske komisije. Šest od ovih 10 najboljih imalo je sedište u Sjedinjenim Državama.
Prema "Mekinziju", jaz u investicijama u IT sektoru je posebno očigledan. Potrošnja na istraživanje i razvoj takozvanih "sedam veličanstvenih" – "Alfabet", "Amazon", "Epl", "Meta", "Majkrosoft", "Envidia" i "Tesla" iznosila je više od 200 milijardi dolara prošle godine. Ovo odgovara oko polovini ukupnih evropskih rashoda, privatnih i javnih. Dešava se ogromna tehnološka promena, gde korak po korak više nije dovoljan pristup.
SAD šire trgovinski rat sa Kinom – da li Nemačka mora da trpi?
SAD bi takođe mogle da povećaju svoje ekonomsko vođstvo uvlačenjem Evropljana u ekonomski rat sa Kinom. Ranije ove nedelje, Bajden je najavio naglo povećanje uvoznih carina na razne kineske proizvode.
Najavljene tarife će uticati na kinesku uvoznu robu vrednu oko 18 milijardi dolara, uključujući električne automobile, poluprovodnike, minerale i medicinske uređaje.
Carinska stopa na kineske električne automobile dramatično će porasti sa 25 na 100 odsto. Mnoge tarife datiraju iz vremena predsednika Donalda Trampa, Bajden ih je zadržao i sada su ponovo povećane.
Bajdenov potez će verovatno povećati pritisak na EU da takođe zapečati svoje "zelene" tehnologije od kineske konkurencije. Komisija EU već ispituje efekte kineskih subvencija na proizvođače električnih automobila. Rezultat bi mogle biti evropske kaznene tarife.
