Inflacija usporila, ali se u potrošačkoj korpi to još ne primećuje: Zašto ne padaju cene hrane

Narodna banka Srbije inflaciju je spustila sa 16,2 na pet odsto, što znači da cene već stagniraju. Drže se na pet odsto u martu i aprilu. Ne možemo da očekujemo da se vrate na nivo na kome su nekada bile zato što su ulazne komponente, odnosno ono od čega se proizvodi prave poskupele trajno. Vraćanje na nekadašnje cene je prosto nemoguće. Kada ćemo osetiti poboljšanje zavisi od potreba i plata svakoga od nas pojedinačno, odgovorila je guverner Jorgovanka Tabaković na pitanje novinara kada ćemo u prodavnicama osetiti pad inflacije.

"Činimo sve da dovedemo inflaciju u granice cilja tri plus minus jedan i po odsto", rekla je guverner, posebno naglasivši da inflaciji nisu doprineli ni na jedan način, već je posledica prelivanja iz drugih zemalja i da Srbija trpi posledice globalizacije.

Prema novoj projekciji, NBS inflacija će se u ciljane granice najverovatnije vratiti u maju i kretaće se oko 4,5 odsto, izjavila je Tabaković na predstavljanju izveštaja o inflaciji. U drugoj polovini godine i na duži rok, inflacija bi trebalo da bude, smatra ona, oko tri odsto.

To, dodaje, potvrđuju i očekivanja privrede, jer su se privrednici u anketi izjasnili da očekuju inflaciju od 3,1 odsto.

Prema njenim rečima, država čini sve da bude otvorena za nova ulaganja gde će se ljudi zapošljavati i čije će se plate povećavati, a time i njihova kupovna moć, pa će moći u prodavnici da osete taj boljitak.

Analiza RT Balkan: Koliko na inflaciju utiču pohlepa i visoke trgovačke marže

Guverner je tokom proteklih godinu dana više puta ukazivala na ponašanje proizvođača, prerađivača pa i trgovaca, koji su podgrevali inflaciju. To je učinila i ovog puta kada je rekla da, nažalost, mnogi koriste situaciju, odnosno neelastičnu potrebu i to što je inflacija svuda u svetu da bi neopravdano povećavali cene proizvoda (za koje obično nemamo vremena da idemo da tražimo gde su jeftiniji i koje svakodnevno moramo da kupujemo u prvoj prodavnici) kao što su mleko, hleb i slično, piše "Blumberg Adria".

Kako je rekla, zadatak svih nas, uz inspekciju koja će kažnjavati, jeste da "privedemo svesti" one koji nam onemogućavaju vraćanje cena na održive nivoe u našim uslovima. Ne može se, naravno, očekivati vraćanje nekadašnjih cena, jer u međuvremenu je poskupeo transport, pokidani su lanci snabdevanja i zemlje su se zatvorile, gde svaka gleda da bude samodovoljna.

Ko "skida kajmak" maržama?

Republički zavod za statistiku je dokazao ono o čemu se u prethodnom periodu govorilo: inflaciju u Srbiji, koja je prošle godine bila 12,4 odsto, podgrejali su proizvođači, odnosno prerađivači hrane, a ne trgovci, mada ni trgovci nisu bezgrešni. Proizvodnja prehrambenih proizvoda beleži 3,6 puta veću prosečnu stopu bruto marže nego trgovina na malo. Zaključili su da su cene rasle brže od inflacije zbog nesavršenosti na tržištu otkupa i prerade.

Tržište mleka u Srbiji karakteriše veliki broj malih proizvođača i visoko koncentrisan sektor industrijske prerade. Rezultat toga jesu nepovoljni uslovi otkupa i stvaranje oligopolskog tržišta finalne prerade. Usled toga, poslovni subjekti koji se bave trgovinom, kao naredni akteri u lancu snabdevanja, trudiće se da prilagode svoju prodajnu politiku kako bi očuvali svoje profite. Ovako nastala prelivanja cena plaćaju krajnji potrošači.

Iako se inflacija već vraća u granice cilja, Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) još nije okončala sektorsku analizu stanja konkurencije tržišta izabranih prehrambenih proizvoda koju je započela početkom prošle godine, jer ne može da dobije podatke od pojedinih učesnika na tržištu, a protiv kojih su već preduzete mere.

Na prethodnom predstavljanju izveštaja o inflaciji guverner Tabaković je rekla da su suštinski problemi monopol i konkurencija. Ona je tada rekla da dok ne otvorimo karte ko i koliko ima prave troškove, a da ne ugrozimo tržišnu ekonomiju, teško da možemo da rešimo problem cena hrane.

Guverner je sredinom avgusta prošle godine javno prozvala trgovce da su im marže previsoke i da tako usporavaju pad inflacije, koja je u drugoj polovini godine krenula da pada pošto je dostigla vrhunac od 16,2 odsto. "Blumberg Adria" podseća da je tada pozvala Komisiju za zaštitu konkurencije, nadležnu za praćenje stanja na tržištu u Srbiji, da opet uradi sektorsku analizu kako bi se ustanovilo šta je uzrok povećanja trgovinskih marži u periodu od 2019. do 2022. godine.

Naš izbor

RT Balkan analiza: Kilogram krmenadle košta i do 800 dinara, zašto je svinjetina tako skupa?

Kada je reč o uzrocima koji su doveli do toga da višemesečno usporavanje inflacije bude zaustavljeno u aprilu, Savo Jakovljević, generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS, objasnio je da je stvar u tome što je u aprilu dospeo novi rod voća i povrća.

"Inflacija je od kraja prošle godine opadala i brže nego što smo očekivali, ali je april specifičan po tome što najviše utiču cene novog roda, iako su cene hrane u prvom tromesečju rasle po stopi od 0,8 odsto, što je sezonski dosta manji rast od uobičajenog. Zaustavljanje opadanja inflacije u aprilu prema njegovim rečima ne ugrožava opadajuću putanju inflacije u nastavku godine, a za 2024. godine NBS očekuje da će prosečna stopa inflacije iznositi 4,4 odsto", rekao je Jakovljević.