Šta je pokazao popis poljoprivrede: U oborima milion svinja manje, traktori punoletni, a voze ih starci

Prosečan srpski seljak je, po godinama, pred penzijom, a njive obrađuje traktorima i kombajnima koji su već odavno punoletni. Popis poljoprivrede 2023. je pokazao da je u Srbiji registrovano 508.325 gazdinstava, a od poljoprivrede živi 1,15 miliona ljudi. 

Oko tri miliona hektara zemljišta obrađuju sa 482.498 traktora, od kojih je 73,8 odsto starije od 20 godina. 

Od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava, 2.002 gazdinstva pripadaju pravnim licima i preduzetnicima, dok su ostala gazdinstva (99,6 odsto) porodična poljoprivredna gazdinstva. Najveće učešće u ukupnom broju poljoprivrednih gazdinstava ima Zlatiborska oblast (8,5 posto). Na gazdinstvima je prijavljeno 1.070 stalno zaposlenih radnika, od čega je 10 odsto žena.

Najveći broj poljoprivrednih gazdinstava ima najviše dva člana. Čak 44,72 odsto nosilaca poljoprivrednih gazdinstava su stariji od 65 godina, dok je sledeća po brojnosti grupacija od 56 do 65 godina gde je 24,51 odsto od ukupnog broja, što znači da je više od dve trećine starije od 56 godina. Tek svaki deseti vlasnik imanja mlađi je od 40 godina, a žene vode svako četvrto gazdinstvo.

Poljoprivredna mehanizacija u Srbiji u proseku je stara više od 20 godina, a stručnjaci kažu da se ta statistika godinama ne popravlja, bez obzira što domaći poljoprivrednici obnavljaju vozni park. Većina farmera vozila stara po tri i četiri decenije, opet zamenjuje malo "mlađim" polovnim traktorima, jer su im novi skupi i nedostupni.

Uvoz polovne mehanizacije, a posebno traktora i kombajna, doprinosi da se prosečna starost mehanizacije stalno kreće oko iste brojke. U kategoriji uvoza polovnih traktora, dve trećine kupljenih mašina je u proseku staro između 35 i 40 godina. Prema podacima Popisa poljoprivrede, samo 4,3 odsto traktora proizvedeno je u poslednjih pet godina.

Agroanalitičar Branislav Gulan je ranije za RT Balkan rekao da, statistički, broj traktora u Srbiji nije mali u odnosu na broj hektara koje obrađuju, i da mehanizacije ima dovoljno, ali da je starosna struktura loša, a mašine često neupotrebljive.

Ukupan broj dvoosovinskih traktora je 482.498, pri čemu jedan traktor u proseku obrađuje 6,7 hektara, a osam od 10 gazdinstava koristi sopstveni traktor u poljoprivrednoj proizvodnji.

U voćnjacima najviše šljiva

U Srbiji je pod voćnjacima i vinogradima 214.330 hektara zemljišta, a što se voćnjaka tiče najviše je površina pod šljivama. Od voćnih vrsta na drugom mestu su jabuke koje zauzimaju 13,2 odsto površina zasađenih voćem, na trećem maline sa 9,5 odsto, kruške sa 3,1 odsto.

Među pet opština sa najvećom proizvodnjom malina prednjači Ivanjica sa 2.041 ha, sledi Arilje, zatim Bajina Bašta, Užice i Prijepolje.

Podaci o vinogradarskoj proizvodnji pokazuju da su najzastupljenije sorte grožđa za vina sa geografskim poreklom, 57 odsto, na drugom mestu su sorte za vina bez geografskog porekla, a slede stone sorte i grožđe za ostale namene.

Površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta je 3.239.373 hektara, gde oranice i bašte čine 77,7 odsto. U toku poljoprivredne 2022/2023. godine navodnjavano je svega 8,3 odsto zemljišta, uglavnom podzemnim vodama na gazdinstvu – površinski.

Oko 61,7 odsto gazdinstava gaji stoku, pri čemu je najzastupljenija veličina krda, odnosno stada tri do devet grla goveda, jedna do dve svinje i tri do devet grla ovaca. Goveda i ovce se najviše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, a svinje i živina u Regionu Vojvodine.

Stočni fond u Srbiji je iz godine u godinu sve siromašniji, a stručnjaci kažu da su prethodne četiri godine bile teške za stočarstvo i da su, zbog sve slabije isplativosti, mnogi farmeri odlučili da prekinu proizvodnju, zbog čega je i ponuda svinja i goveda, pa samim tim i mesa sada manja. S druge strane, ni globalne okolnosti nisu išle naruku domaćim proizvođačima, od korona krize, preko poskupljenja energenata, do afričke kuge koja je doprinela da se broj svinja dodatno smanji.

Između dva popisa poljoprivrede, od 2012. godine broj svinja se smanjio za više od milion. Na prethodnom popisu ih je bilo 3.407.318, a prošle godine 2.263.705.

"Srednje razvijena zemlja mora da ima svinja koliko i stanovnika, a ako se uzme u obzir da Srbija ima oko 6,8 miliona stanovnika, a jedva dva miliona svinja, situacija je jasna", smatra Branislav Gulan za RT Balkan.

On napominje da je sve teža situacija i u govedarstvu, jer u celoj zemlji poslednje tri decenije stočni fond opada dva do tri odsto godišnje.

I broj goveda je drastično smanjen. Na popisu 2012. godine ih je bilo oko 908.102, a statističari su ih prošle godine prebrojali 725.408. Broj ovaca, takođe ne raste, ali je na približno sličnom nivou poslednjih godina, sa oko 1.700.000 grla stoke.