Ekonomija
Voće će biti jako skupo: Mraz "obrao" šljive, očekuje se da rod grožđa bude manji za trećinu
Stručnjaci kažu da su zbog mraza najviše stradali voćnjaci i vinogradi u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji i da će poseban problem, osim manjeg roda u ovoj godini, biti i pitanje kvaliteta voća
Procenjuje se da je zbog niskih temperatura, odnosno mraza u prethodnom periodu uništeno oko 230.000 do 250.000 tona voća i da je najviše stradala šljiva, iako se od nje očekivao visok rod, kao i borovnica, višnja i kruška, dok je sneg polomio mlade izdanke malina, izjavio je predsednik Društva voćara Vojvodine Zoran Keserović. On je rekao da bi rod voća u Srbiji u ovoj godini mogao biti na nivou prosečnog roda u našoj zemlji, odnosno oko 1,25 miliona tona.
Prema njegovim rečima, najviše je stradalo voće koje je rano cvetalo, ali je izuzetak bila kajsija kod koje su ove godine više oštećene one sorte koje kasnije cvetaju, dok je proteklih godina to bilo obrnuto.
"Najviše je oštećeno voće u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, oko 30 odsto, a samo u ta dva regiona se inače proizvodi oko 40 odsto od ukupnog roda voća u Srbiji. Neka moja procena je da će ove godine, voće biti jako skupo, što se vidi i sad i po ceni jagoda na pijaci", rekao je Keserović za Tanjug.
On je naveo da je ove godine voće dosta oštećeno i u subotičko-horgoškom regionu i delu južnog Banata. Najmanje štete, kako je naglasio profesor, imali su Fruška Gora i jugoistočna Srbija.
Keserović je dodao da će poseban problem osim manjeg roda u ovoj godini, biti i pitanje kvaliteta voća, jer su plodovi nekih sorti koje su ranije cvetale omanuli u razvoju.
On je naglasio da iz cele ove situacije voćari, ali i svi treba da izvučemo pouku,a to je da se ne treba oslanjati na dugoročne vremenske prognoze, već da treba da savetodavne stručne poljoprivredne službe preuzmu ulogu, da putem aplikacija signaliziraju proizvođačima kako bi oni bili spremni ako mogu da zaštite zasade.
"Srbija samo zbog izmrzavanja gubi 60 miliona evra, evo sada možda 130 miliona. Ova godina je možda i najgora od 2012, kada je zbog niske zimske temperature, šteta bila oko 150 do 160 miliona evra", rekao je profesor.
Grožđa će biti manje, ali će biti kvalitetno
Redovni profesor Poljoprivrednog fakultete u Beogradu, na katedri za vinogradarstvo Saša Matijašević kaže da će rod grožđa u Srbiji u ovoj godini zbog vremenskih uslova, odnosno mraza, biti niži u proseku za oko 30 do 40 odsto.
On je Tanjugu kazao da je hladno vreme u prethodnom periodu nekim zasadima vinove loze nanelo štete i do čak 100 odsto, pa će ti vinogradi u ovoj godini ostati bez roda.
"Imali smo sreće da nije bio frontalni mraz, već da je u prethodnom periodu prostrujala hladna vazdušna masa koja je napravila određene štete, a one su zavisile od ekspozicije terena gde su pozicionirani vinogradi, od nadmorske visine i svakako od dužine trajanja tog hladnog talasa", rekao je Matijašević za Tanjug.
On je podsetio da su niske temperature u prethodnom periodu bile od minus dva, tri do čak minus pet ili šest stepeni celzijusa i da od toga zavise i štete koje su pretrpeli pojedini zasadi vinograda.
"Svakako i vinogradi koji su sa procentualno manjim oštećenjem takođe će u tim delovima zasada ostati bez prinosa, jer je mraz oštetio sve", rekao je profesor.
Profesor je savetovao vinogradare da nakon pojave oštećenja od niskih temperatura, što pre urade rezidbu i da prekrate oštećene lastare do dela koji je zdrav i koji nije oštećen, kako bi se, kako je objasnio inicirala brza pojava "zaperaka" koji će preuzeti ulogu glavnih lastara.
Na taj način, kako je naglasio obezbeđuje se adekvatna listna masa koja će obezbediti dalji život biljke i njenu pripremu za zimsko mirovanje.
Matijašević je dodao i da se vremenske prilike u prethodnom periodu, odnosno niske temperature, osim na manji rod grožđa neće odraziti na njegov kvalitet.
"Na kvalitet grožđa ove niske temperature se ne mogu odraziti. Ako su cvasti neoštećene, prinos će se svakako javiti, kao i određeni kvalitet grožđa koji zavisi od meteoroloških uslova koji će vladati u narednom periodu, znači u ostatku vegetacije", naglasio je profesor.
Prema procenama profesora, Šumadija je region koji će pretrpeti najviše štete u smislu manjeg roda grožđa u ovoj godini, ali posledice će osetiti i region Istočne, ali u manjoj meri i pojedini delovi Centralne i Južne Srbije.
