Ekonomija
Evropska centralna banka snizila kamatne stope, a očekuje da inflacija i dalje raste
ECB je morala dobro da proračuna šta joj se više isplati. Ekonomisti ukazuju da bi dalje zadržavanje kamata na visokom nivou, moglo dodatno da pogura ionako posrnulu privredu u recesiju
Evropska centralna banka odlučila je danas da smanji kamatne stope, ali i dalje povećava prognoze inflacije za ovu i narednu 2025. godinu. ECB je snizila ključnu kamatnu stopu za 25 baznih poena.
Odluka o smanjenju kamatnih stopa i prognoze o rastu inflacije su u suprotnosti, ali očigledno da ECB vidi izlaz u spuštanju kamata, zbog ogromnih dugova, iako inače visoke kamate služe da se inflacija obuzda. Zato nije lako razumeti današnje smanjenje kamatnih stopa s obzirom na predviđanje da će "inflacija verovatno ostati iznad cilja i u sledećoj godini".
ECB je morala dobro da proračuna šta joj se više isplati. Ekonomisti ukazuju da bi dalje zadržavanje kamata na visokom nivou, moglo dodatno da pogura ionako posrnulu privredu u recesiju.
"Na osnovu ažurirane procene izgleda za rast inflacije, dinamike noseće inflacije i snage transmisije monetarne politike, sada je prikladno da se ublaži stepen ograničenja monetarne politike nakon devet meseci držanja stopa na stabilnom nivou. Od sastanka Upravnog saveta u septembru 2023. godine, inflacija je pala za više od 2,5 procentnih poena, a izgledi za inflaciju su se značajno poboljšali", navodi se u saopštenju.
Oni navode da je bazna inflacija takođe oslabila, pojačavajući znake da su pritisci na cene oslabili, a inflatorna očekivanja opala na svim horizontima.
"Monetarna politika je zadržala restriktivne uslove finansiranja. Smanjenjem tražnje i održavanjem inflatornih očekivanja na dobrom nivou, ovo je dalo veliki doprinos smanjenju inflacije", kažu u ECB.
Finansijska tržišta su željno iščekivala prvo smanjenje u evrozoni od septembra 2019. godine, što će uticati i na glavnu stopu ECB za operacije refinansiranja, koja je pala sa 4,5% na 4,25%.
Analitičari su očekivali da će troškovi zaduživanja pasti na sastanku ECB u junu nakon signala da je centralna banka spremna da ponudi veću podršku ekonomijama evrozone nakon perioda ekonomske stagnacije.
Euribor je iz minusa u kojem je bio mesecima, počeo da raste u junu 2022. godine, da bi u oktobru 2023. dostigao 4,143 odsto i od tada je na silaznoj putanji sa povremenim oscilacijama, a trenutno je njegova vrednost 3,738 odsto.
Podsetimo, turbulentan period za dužnike u Srbiji je u oktobru ublažila Narodna banka Srbije svojom odlukom da ograniči kamatnu stopu za dužnike koji su korisnici prvog stambenog kredita, a čiji ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra. Mera NBS biće na snazi do kraja godine, a u međuvremenu, stručnjaci prognoziraju da će centralne banke početi da spuštaju referentne kamate.
