Ekonomija
Zašto su nezadovoljni oni koji proizvode najvredniji srpski prehrambeni proizvod
Više udruženja malinara zatražilo je danas od Vlade i resornog ministarstva da obaveste javnost i potvrde dogovorenu početnu otkupnu cenu maline, da bi se, kako kažu, sprečila "dalja manipulacija činjenicama u javnosti, a na štetu proizvođača maline"
Otkupna cena maline je i ove sezone "vruća tema" i za proizvođače i za državu. Iako je pre nekoliko dana objavljeno da su sve tri strane u lancu - od poljoprivrednika, preko hladnjačara do Ministarstva poljoprivrede postigle dogovor da će kilogram "crvenog zlata" biti minimum 250 dinara, ispostavilo se da ni ove godine berba voća po kojem je Srbija najprepoznatljivija neće proteći glatko.
Više udruženja malinara zatražilo je od Vlade i resornog ministarstva da obaveste javnost i potvrde dogovorenu početnu otkupnu cenu maline, da bi se, kako kažu, sprečila "dalja manipulacija činjenicama u javnosti, a na štetu proizvođača maline".
Oni su naveli da je uprkos dogovorenoj početnoj otkupnoj ceni maline od 250 dinara na sastanku 31. maja sa ministrom poljoprivrede Aleksandrom Martinovićem, pojedini članovi Udruženja "Vilamet" Arilje i Asocijacije malinara demantovali da je dogovor postignut i da su takvim navodima naneli ogromnu štetu proizvođačima malina, jer su otkupljivači, posle tih izjava, malinu plaćali 200 do 220 dinara po kilogramu, što je manje od dogovorenog.
"To su uradili iz samo njima poznatih razloga ili, kako se naslućuje, u cilju sticanja lične materijalne koristi", naveli su u saopštenju koje su potpisali Savez "Srpska malina" Arilje, Udruženje "Zlatni breg" Nova Varoš, "Miker" Užice, "Vilamet-Suvobor" Gornji Milanovac, "Malinik" Aleksandrovac, "Štitina" Knjaževac, "Surdulički malinari" Surdulica, "Naše voće" Arilje, "Udruženje voćara" Sokobanja i krovno Sabor Proizvođača Agroprivrede Srbije (SPAS) Kraljevo.
Inače, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede apelovalo je ranije danas na sve otkupljivače da se pridržavaju postignutog dogovora o iznosu početne otkupne cene, kako bi se se izbegla diskriminacija malinara, kao i ugrožavanje rentabilnosti njihovog poslovanja".
Podsetimo, na sastanku koji je održan 31. maja je, osim početne otkupne cene maline od 250 dinara, dogovoreno i da razmer dobiti proizvođača i hladnjačara bude u odnosu 60 prema 40 odsto od prosečne izvozne cene, a u korist proizvođača.
Otkupna cena sveže maline je 2022. godine bila od 500 do 650 dinara za kilogram, dok je u 2021. godini prosečna otkupna cena iznosila 420 dinara za kilogram.
Prinos manji, a kvalitet slabiji
Stručnjaci kažu da će zbog loših vremenskih uslova prinos ove godine biti manji, a kvalitet maline slabiji. Profesor dr Jasminka Milivojević, šef katedre za voćarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu kaže da je otkup počeo prošle nedelje i da se očekuje da hladnjačari ispoštuju dogovor oko cene.
"Naravno, proizvođači nisu zadovoljni i njima uvek treba više, jer su im poskupeli svi inputi. Radna snaga je dosta poskupela, a ona čini veliki udeo u troškovima proizvodnje, tako da sa nižim prinosima, oni nemaju dovoljan nivo rentabilnosti proizvodnje kakav bi trebalo da imaju, ali to je stvar i same tehnologije. Oni zasadi na kojima postoje veći prinosi, imaće i solidnu zaradu, tamo gde su niski prinosi i zarada će biti vrlo mala. Dosta je neujednačeno stanje u zasadima, a samim tim i visine prinosa", objašnjava Jasminka Milivojević.
Ona napominje da se ove godine očekuje manji rod, zbog nepovoljnih efekata klimatskih promena, prolećnih mrazeva i velikih oscilacija temperature koje su nastupile već u februaru i martu, kao i mrazeva koji su bili u aprilu, kada je već bilo zametnutih plodova.
"To je izazvalo štete i u rastu biljaka, ali i u kvalitetu plodova, tako da će prinosi sigurno biti niži od onih očekivanih, ali to je i pitanje nivoa agrotehnike, mera zaštite koje su proizvođači sproveli. Ne možemo uniformno govoriti, jer je proizvodnja raširena po celoj Srbiji, od nižih terena do velikih nadmorskih visina, tako da će se i prinosi razlikovati", smatra profesorka.
Agroekonomista Branislav Gulan kaže da do smanjivanja proizvodnje dolazi zbog negativnih promena u klimi, nezadovoljavajućeg stanja zasada i kvaliteta sadnog materijala, nedostatka stručnog kadra i sezonske radne snage, ali i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja.
"Uprkos tome, Srbija je po obimu proizvodnje u vrhu u svetu, a po kvalitetu voća na trećem mestu, odmah posle Čilea i Poljske. Imali smo 21.000 hektara i proizvodili i 80.000 tona maline. Nisu se obnavljali zasadi, počelo je loše da ide, u Vojvodini su odustali mnogi. Sad smo spali da ćemo imati svega između 30.000 i 40.000 tona. Pala je cena, pao je kvalitet, malinjaci su počeli da se suše, donosili smo bolesne sadnice...Sve je to doprinelo padu proizvodnje, što predstavlja ozbiljan problem, jer od rada u ovom poslu živi više od 50.000 ljudi i oni su svi u krizi. Ako posluju sa gubitkom, oni nemaju pare da obnove zasade i da unaprede proizvodnju", ukazuje Gulan.
Popis poljoprivrede 2023. je pokazao da je u Srbiji pod voćnjacima i vinogradima 214.330 hektara zemljišta, a što se voćnjaka tiče najviše je površina pod šljivama. Od voćnih vrsta na drugom mestu su jabuke koje zauzimaju 13,2 odsto površina zasađenih voćem, na trećem maline sa 9,5 odsto, kruške sa 3,1 odsto.
Među pet opština sa najvećom proizvodnjom malina prednjači Ivanjica sa 2.041 ha, sledi Arilje, zatim Bajina Bašta, Užice i Prijepolje.
