Ekonomija
SAD i EU pokrenule trgovinski rat zbog električnih automobila: Kakav bi mogao biti odgovor Kine
Evropska komisija je objavila da će carine na električne automobile sa 10 odsto biti povećane u rasponu od 17,4 do 38,1 odsto
Evropska komisija (EK) je obavestila kineske proizvođače električnih vozila o uvođenju dodatnih carina na njihove proizvode koje će stupiti na snagu početkom sledećeg meseca. One će sa 10 odsto biti povećane u rasponu od 17,4 do 38,1 odsto.
Trgovinski rat ponovo je rasplamsan nakon što je predsednik SAD Džozef Bajden, takođe, prošlog meseca povećao američke carine na širok spektar proizvoda koji se uvoze iz Kine, kao što su poluprovodnici, baterije, solarne ćelije ili kritični minerali, dok su carine na kineske električne automobile povećane na 100 odsto.
Kako se navodi u saopštenju, na automobile firme "Bi-Vaj-Di" (BYD) će se ubuduće odnositi carina od 17,4 odsto, kompanija "Gili" će plaćati 20 odsto, a "Es-Ej-Aj-Si" (SAIC) 38,1 odsto. Ostali kineski proizvođači automobila će plaćati 21 odsto, dok kompanije koje nisu sarađivale u istrazi EU o subvencijama očekuje carina od 38,1 odsto.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Lin Đian je izjavio da će Kina preduzeti sve neophodne mere da odbrani svoja zakonska prava i interese.
Kina bi mogla da uzvrati Evropskoj uniji merama u oblasti poljoprivrede, avijacije i automobilske industrije, a Peking je već pokrenuo istragu o nekim vrstama evropskih alkoholnih pića. Nemački kancelar Olaf Šolc upozorio je ranije ovog meseca na posledice ograničenje trgovine sa Kinom, rekavši da Evropska unija ne treba da zatvara svoja tržišta za strane kompanije.
Ako bi Kina uzvratila recipročnim merama, najteže bi bili pogođeni upravo nemački proizvođači automobila kao što je Folksvagen ili Be-Em-Ve (BMW).
Ekonomista Branko Pavlović, kaže za RT Balkan da je u pitanju pogubna politika koja nema nikakve veze sa ekonomskim interesima Evrope, ali da ima sa pripremom Amerike da ulazi u jedan totalni trgovinski rat protiv Kine u 2025. godini. On, međutim, smatra da odgovor Kine neće biti previše žustar, barem u narednih godinu dana.
"Kina igra veoma rezervisano, očekujući da će privrednici u automobilskoj industriji zbog straha od kontramera izvršiti pritisak na vlasti u Nemačkoj i Francuskoj da ukinu ograničenja. Oni računaju da će to izazvati političke destabilizacije u tim državama i da će dovesti polako na vlast one koji neće da prate američku politiku zaoštravanja odnosa sa Kinom. Između svoje potrebe da, kao i svaka druga država, reaguje kontramerama i s druge strane, očekivanjem da može sa nešto blažim i ređim merama da postigne isti stepen političkog otpora Americi unutar same Nemačke i francuske, Kina se opredeljuje za ovo drugo računajući da će ti procesi biti brži nego što će sankcije da im nanesu zaista neku nepopravljivu štetu u periodu od godinu ili godinu i po dana", kaže Pavlović.
On zato očekuje da će u narednih godinu dana Kina biti suzdržana u pogledu kontramera.
"Ovo već dugo nije 'tihi rat', jer je Amerika uvela više od 2.000 različitih sankcija i ograničenja na proizvode iz Kine u proteklih godinu i po dana. Ide svakoga dana po malo u različitim pravcima i kada se sve to sabere, to uopšte nije malo, već dobija vrlo ozbiljne obrise. Nemci su najveći proizvođači električnih automobila u Evropi, a sve te najveće automobilske industrije ne mogu da se razvijaju ukoliko ne mogu da se oslanjaju na kinesko tržište i onda se plaše, ako Brisel bude forsirao mere, da će, pre ili kasnije, Kina povući kontramere, a onda su oni gotovi. Samo jedan proizvođač 50 odsto ukupne prodaje izvozi u Kinu. Ako se bori sa Kinezima na evropskom tržištu, to je u redu, ali ako mu uvedu kontramere izgubiće 50 odsto prodaje, jer ništa neće moći da proda u ovoj azijskoj zemlji", objašnjava Branko Pavlović.
Direktor kineske automobilske kompanije BID Vang Čuanfu je nedavno ukazujući na napore Evrope i SAD da ograniče uvoz automobila proizvedenih u Kini, rekao da se oni plaše kineskih električnih vozila i da je reakcija zapadnih zemalja svedočanstvo snage kineske automobilske industrije.
Podaci o prodaji koje je objavio Datafors pokazuju da električni automobili kineskih brendova kao što su MG Motors i BID imaju udeo od nešto manje od devet odsto električnih vozila prodatih u Evropi prošle godine. Očekuje se da njihov udeo poraste i da do 2027. godine čine petinu prodatih vozila u ovoj kategoriji.
Nove carine Evropske unije na kineske električne automobile bi mogle da pogode i vozila američke "Tesle" koja se proizvode u Kini, a Brisel bi mogao da izračuna posebnu stopu za kompaniju iz SAD. Komesar EU za trgovinu Valdis Dombrovskis je rekao da Evropska komisija trenutno razmatra "Tesline" argumente za niže carine, prenosi Si-En-Bi-Si.
Jedna od najvećih "Teslinih" gigafabrika se nalazi u kineskom Šangaju. Kompanija je prošle godine isporučila 947.000 vozila iz ove fabrike od kojih je 600.000 otišlo na kinesko tržište, a ostatak je izvezen.
