Nova finansijska kriza na pomolu? Skriveni dug od 65 biliona dolara izaziva zabrinutost

Šezdeset pet biliona dolara - koliko iznosi dug koji drže neameričke institucije putem valutnih derivata - je ogromna cifra, više od dva i po puta veća od celokupnog tržišta američkog Trezora, najvećeg na svetu. To je 14 odsto vrednosti sve finansijske imovine na globalnom nivou, prema podacima Banke za međunarodna poravnanja (BIS).

Tih 65 biliona je takođe vrednost skrivenog duga u dolarima koji nije evidentiran u bilansima neameričkih banaka i banaka u senci, od juna ove godine, navode iz BIS-a, centralne banke centralnih banaka. Brzo raste, skoro se udvostručivši od 2008. godine.

Taj dug predstavlja rizik za globalni finansijski sistem, piše "Blumberg".

U dokumentu pod naslovom "Ogroman, skriven i sve veći", BIS navodi da nedostatak informacija otežava kreatorima politike da predvide sledeću finansijsku krizu. Posebno su izrazili zabrinutost zbog činjenice da dug ostaje neevidentiran u bilansima stanja zbog računovodstvenih konvencija.

Devizne razmene bile su žarište tokom globalne finansijske krize 2008. i pandemije 2020. godine, kada je stres finansiranja u dolarima primorao centralne banke da pomognu klijentima.

Da bi bio osiguran, dug je pokriven ekvivalentnom količinom "čvrste valute".

Primera radi, holandski penzioni fond kupuje imovinu u SAD. Kao deo transakcije, često će menjati evre za dolare. Zatim, kada se zatvori, fond će otplaćivati dolare i primati evre. Tokom trgovine, obaveza plaćanja se evidentira vanbilansno, što BIS naziva "slepom tačkom" u finansijskom sistemu.

U bankarskoj industriji ta razmena deviza zove se "valutni svop", odnosno ugovor dve strane za razmenu tokova novca različitog porekla na određeni vremenski rok. Upravo ta "neprozirnost" svopa i vanbilasnih obaveza stavlja kreatore politike u nepovoljan položaj, smatraju istraživači BIS-a.

"Nije jasno koliko je analitičara svesno postojanja velikih vanbilansnih obaveza", napisali su. "U vremenima krize, uspostavljanje nesmetanog toka kratkoročnih dolara u finansijskom sistemu, odnosno razmena deviza između centralnih banaka, je 'u magli'".

Centralne banke su pronašle načine da upravljaju potražnjom za dolarima u vremenima stresa. Ono što analitičare brine je obim razmene deviza.

Procenjuje se da banke sa sedištem van SAD nose 39 biliona dolara ovog duga – više nego duplo od svojih bilansnih obaveza i deset puta više od kapitala. Računovodstvene konvencije zahtevaju samo da se derivati knjiže na neto osnovi, tako da se pun iznos uključene gotovine ne evidentira u bilansu stanja.

"Postoji zapanjujući obim vanbilansnog duga u dolarima koji je delimično skriven, a izmirenje deviznog rizika ostaje tvrdoglavo visoko", rekao je Klaudio Borio, šef monetarnog i ekonomskog odeljenja BIS-a.

Činjenica da se najveći deo ovog skrivenog duga duguje bankama je još jedan podsetnik na sve veće i mutnije veze između tradicionalnog finansijskog sistema i bankarskog sektora u senci, ocenjuje "Blumbergov" kolumnista Pol Dejvis.

Čitav niz nedavnih mini-kriza pokazao je da su ove veze deo razloga zašto su centralne banke prinuđene da se umešaju i stabilizuju tržišta državnih obveznica i drugu imovinu kada nivoi stresa rastu.

Ovih 65 biliona duga nije skup direktnih zajmova ili obveznica: to su obaveze otplate po valutnim svopovima i terminima. Njih obično koriste strane banke i investitori kada žele da kupe imovinu zasnovanu na dolarima kao što je obveznica američkog Trezora, navodi Dejvis.

Svopovi i termini su u potpunosti obezbeđeni i tako bi trebalo da budu relativno sigurni za drugu stranu. Kada neko koristi svop da pozajmi dolare, on ih zapravo plaća svojom valutom i obavezuje se da će dolare prodati nazad na određeni datum u budućnosti, najčešće za manje od godinu dana.

Problem nastaje kada je dolare teško nabaviti - posebno zato što "pozajmivači" često koriste kratkoročne zamene za kupovinu dugoročne imovine. Primeri takvih trenutaka su početak pandemije kovida u martu 2020. ili vrhunac finansijske krize 2008-2009. Globalni pritisak na dolare ostavio je strane vlasnike dolarske imovine da se muče da pronađu sredstva koja su im potrebna; u suprotnom bi bili primorani da brzo prodaju dobru imovinu, dodatno ubrzavši spiralu pada cena.

Tokom 2020. i 2008. godine, Federalne rezerve su koristile masivne linije za razmenu valuta sa drugim velikim centralnim bankama kako bi izvukle dolare u svet i smirile haos. Ali pošto su ovi tokovi skriveni van bilansa stanja, niko zaista ne zna gde na svetu može da pronađe sav taj dug za devizne razmene i terminske obaveze.