Bećković: U Crnoj Gori Njegoša uteruju u laž, od 1945. ne uspevaju da popišu stanovnike

Čitajući Andrića zapazio sam da je, mimo običaja, u nekoliko knjiga ponovio istu rečenicu: "sve samo stradanje bez smisla i razloga. Tu rečenicu sam uzeo i za moto knjige 'Majka Zorka'", kaže književnik Matija Bećković o svojoj novoj knjizi, koju čine biografski zapisi njegove majke o teškom vremenu Drugog svetskog rata u Crnoj Gori, gde je, umesto protiv Nemaca, najpre vođen bratoubilački rat onih koji su štitili kralja i otadžbinu i onih koji su prihvatili levičarske ideje.

Budući da je bila žena četnika Vuka Mićunovića, komandanta Veljodubočke čete, posle rata bila je odvojena od dece i odevena u zatvor. 

Govoreći o teškoćama odrastanja u periodu posle Drugog svetskog rata, kada je njegova porodica bila bila na strani onih koji su taj rat izgubili, Bećković kaže da bratoubilački rat i dalje traje, iako među živima gotovo da nema nikog od onih koji su ga započeli, ali imaju naslednike koji se brinu da nikad ne prestane.

Naš izbor

Dogodine na Lovćenu: Ko se i zašto plaši vraćanja kapele?

Za majku Zorku kaže da svoju decu školovala po svaku cenu, i da je zbog toga bio manje s njom, već sa tetkom. Od majke je slušao o mučenjima koje je preživela u komunističkom zatvoru kao žena četnika, koja mu je rekla da je najgore bilo "stavljanje na struju", i da je u tu svrhu sagrađena i mala hidrocentrala u Mušovića u Rijeci. 

Dodaje da se ništa drugo nije ni pričalo, osim o surovom građanskom ratu, kada su ubijana braća umesto Nemaca.

Na pitanje kako ovaj deo naše istorije utiče na Crnu Goru i Srbiju Bećković kaže:  

"U Crnoj Gori Njegoša uteruju u laž. I od 1945. godine ne uspevaju da popišu stanovnike...Ne mogu da razumem što ni u Srbiji nismo čuli da je pored Nacionalne biblioteke bila bombardovana i Srpska kraljevska akademija. Ni da je njen rad bio zabranjen sve do 1947. godine, kada je za akademika izabra Josip Broz Tito, a akademija preimenovana u Srpsku akademiju nauka. Nismo čuli da je akademik Milutin Milanković bio uhapšen, ni da je akademik Miloš Trivunac streljan, ni da su Dragišu Vasića ubile ustaše, ni da je akademik Veselin Čajkanović lišen građanskih vrata, ni da je njen predsednik akademik Slobodan Jovanović bio brisan iz njenog članstva, ni da je javni tužilac rekao da 'samo na prvi pogled može izgledati paradoksalno' da je on ratni zločinac iako je rat proveo u Londonu i bio predsednik vlade koja je prva u Evropi bacila rukavci u lice Hitleru...I toliko toga nikad nekazanog", navodi Matija Bećković u intervjuu za "Politiku".

Činjenica da izdajnicima nije smeo grob da se zna i da su bili iskopavani da ne bi časno počivali, kaže da srpska Antigona ne traži da sahrani jednog brata, nego hiljade bezgrobne braće.

Nova knjiga se završava opisom njegove skorašnje posete Sloveniji, gde se pretpostavlja da mu je otac ubijen krajem rata. Kaže da je akademik Janeza Milčinskog, koji je bio član SANU, lekar i predsednik Međunarodne komisije za sudsku i socijalnu medicinu, rekao pilotu Todoru Marčetiću koji ga je vozio da je iznad zamka Turjak zapravo grob Bećkovićevog oca.

"To su mi obojica pisala, a ja sam tek ove godine otišao tamo. Nisam znao da li da tražim njega ili sebe", kaže pesnik, a na pitanje da li je krst  postavljen na mestu kuće Bećkovića U Veljem Dubokom donekle ublažio rane kaže: "Zato smo se borili".