Kultura
Ko je podoban, a ko nije neutralan: Opera Šostakoviča otvara sezonu u Milanskoj skali
Iz medijskih izveštaja se čini kao da je Milanska skala pažljivo isplanirala kako da zaobiđe kritiku Evrope koja voli da mrzi Rusiju, pa se u obrazloženjima ističe i da opera promoviše ženska prava, podseća da je Šostakovič bio u sukobu sa Staljinom, zanemarujući činjenicu da je njegova muzika u Rusiji danas slavljen kanon
Vest zvuči kao iz rubrike "Verovali ili ne": Milanska skala novu sezonu počinje večeras i to operom "Ledi Makbet iz Mcenskog okruga" ruskog kompozitora Dmitrija Šostakoviča. Očekivano, ovu informaciju zapadni mediji dočekali su kao iznenađenje, gotovo ritualno naglašavajući da je delo bilo zabranjeno u Sovjetskom Savezu.
Zaista, otkud ruski kompozitor u operi koja je bila pionir u proterivanju ruskih umetnika 2022, te je, primera radi, otkazala sve nastupe operske pevačice Ane Netrebko, jer nije nedvosmisleno osudila SVO? Agencija Rojters ovo čudo objašnjava pronalaskom elementa cenzure i sukoba sa vlastima u Šostakovičevoj biografiji, pa, kako bi ovo "iskakanje" uklopili u rusofobni narativ, naširoko objašnjavaju kako je remek-delo skoro tri decenije bilo sklonjeno iz sovjetskih repertoara.
Iz medijskih izveštaja se čini kao da je Milanska skala pažljivo isplanirala kako da zaobiđe kritiku Evrope koja voli da mrzi Rusiju, pa se u obrazloženjima ističe i da opera promoviše ženska prava, podseća da je Šostakovič bio u sukobu sa Staljinom, zanemarujući činjenicu da je njegova muzika u Rusiji danas slavljen kanon, a kompozitor nacionalni klasik.
"Otvaranje sezone ovom operom predstavlja omaž jednom gigantu 20. veka i delu koje je pretrpelo previše godina zabrane", objasnio je glavni dirigent Skale Rikardo Šalji.
Koji god da su porivi, ulaznice za večerašnju premijernu predstavu su rasprodate. A Šostakoviča će slušati 2.000 ljudi i doneće Milanskoj skali prihod od 2,8 miliona evra, jer cene karata koštaju i do 3.200 evra.
U samoj Rusiji, Šostakovič je daleko od kontroverze. On je stub nacionalnog muzičkog nasleđa, jedan od najizvođenijih kompozitora u državnim i regionalnim filharmonijama, kompozitor čije simfonije i kvarteti čine standard akademskog obrazovanja, autor čije se delo prepoznaje kao neodvojivo od istorijskog iskustva zemlje.
Dakle, u Rusiji Šostakovič je institucija, na istom nivou sa Rahmanjinovom i Prokofjevim, a ne disident ili simbol otpora. Njegov opus se izvodi, snima, objavljuje i proučava bez ideoloških nijansi koje Zapad uporno pokušava da mu pripiše.
Kada Milanska skala večeras otvori sezonu Šostakovičem, to će svakako biti priznanje veličini kompozitora. Ali način na koji se to predstavlja, kroz stalno podsećanje na stare sukobe sa Staljinom, dok se savremena ruska kultura sistematski marginalizuje, otkriva paradoks: za današnji Zapad, prihvatljiv je samo ruski umetnik koji se može uklopiti u političku priču o represiji i žrtvi.
Live
