Norvežanin novi laureat Nobelove nagrade za književnost
Četvrta ovogodišnja Nobelova nagrada, ona za književnost, pripala je norveškom piscu Junu Foseu (1959) za "inovativne drame i prozu koje daju glas neizrecivom".
BREAKING NEWSThe 2023 #NobelPrize in Literature is awarded to the Norwegian author Jon Fosse “for his innovative plays and prose which give voice to the unsayable.” pic.twitter.com/dhJgGUawMl
— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 5, 2023
Novog dobitnika telefonski poziv je zatekao dok se vozio kroz fjord severno od Bergena u Norveškoj, premda je, kako je rekao, bio rešen da bude samouveren do 13 časova kada je objavljeno kome je pripalo najprestižnije književno priznanje.
Foseova dela prevedena su na više od 40 jezika, uključujući i srpski, namah su osvojila evropsku i svetsku scenu. Zahvaljujući svojim dramama vrlo brzo je postao jedan od najizvođenijih pisaca svoje generacije.
Njegov stil, zbog minimalizma nazvan "Foseov minimalizam", odlikuje mnoštvo repeticije, poetična sugestivnost, kao i melodičnost rečenica koja se pojavljuje kroz odnos reči i tišina.
"Fose predstavlja svakodnevne situacije koje su odmah prepoznatljive u našim životima. Njegov radikalno redukovan jezik, kao i dramska radnja najjednostavnijim rečima izražavaju najmoćnije ljudske emocije anksioznosti i nemoći", saopštila je Švedska kraljevska akademija.
Kako navodi Foseov srpski izdavač "Arhipelag" (a njegovu poeziju i drame objavljuje i "Treći trg"), reč je o jednom od najvažnijih savremenih svetskih dramskih pisaca. Njegove drame igrane su u više od 700 pozorišta širom sveta.
Foseov roman "To je Ales" govori o čoveku koji je nestao u jednom norveškom fjordu. Iza njega je ostao samo čamac kao materijalni znak nekadašnjeg prisustva, a priču o njemu, u formi intenzivne ispovesti, kazuje žena s kojom je živeo.
Inače, ispostavilo se da su ove godine kladionice bile u pravu budući da je Fose bio u samom vrhu uz kinesku autorku Can Sjue i Australijanca Džeralda Marnejna.
Od 1901, kada je dodeljena prva Nobelova nagrada za književnost, do 2023. ovo prestižno priznanje uručeno je 115 puta. Samo u četiri navrata nagradu je delilo dvoje pisaca i to do 1974. godine, dok je nagrađenih spisateljica bilo tek 17.
Nepredvidljive odluke Nobelovog komiteta u poslednjoj deceniji
Najmlađi dobitnik ovog prestižnog priznanja bio je Radjard Kipling, koji je imao 41 godinu kada je primio Nobela (1907), dok je najstarija bila Doris Lesing, koja je u trenutku proglašenja za najboljeg pisca 2017. imala 88 godina.
Samo dva laureata su odbila da prime književnog Nobela – Boris Pasternak (1958) i Žan-Pol Sartr (1964).
U poslednjih desetak godina Nobelov komitet donosio je mnoge "čudne" odluke sa stanovišta književnog kvaliteta dela nagrađenih pisaca – verovatno je najčudnija bila ona da se priznanje 2016. dodeli kantautoru Bobu Dilanu.
Prošle godine književnog Nobela je ponela francuska spisateljica Ani Erno. Iako nije bila favorit, ili makar ne iz "prvih redova", upućenima (kritičarima-hroničarima i verovatno posvećenim čitaocima) odabir ove književnice nije bio veliko iznenađenje.
Među skorašnjim laureatima su živi klasici Žoze Saramago, Ginter Gras, Mario Vargas Ljosa, Elfride Jelinek, Orhan Pamuk, Kazua Išiguro.
Veliku pažnju privukla je odluka Nobelovog komiteta da nagradi Petera Handkea (2020), čije umetničko delo ni u jednom segmentu nije sporno, ali je bilo i još jeste sporno njegovo angažovanje za "srpsku stvar" a protiv Kolektivnog zapada.
Svake godine se od hiljada članova Švedske kraljevske akademije, univerzitetskih profesora, naučnika, prethodnih dobitnika traži da predlože sledećeg laureata. Potom se od pristiglih predloga bira oko 20 kandidata, da bi do maja izbor bio sužen na pet pisaca. U oktobru članovi Akademije glasaju, a kandidat koji dobije više od polovine glasova dobija nagradu. Da bi dobio nagradu neophodno je da je pisac bio predložen bar dva puta, što dovodi do toga da su neki autori bili kandidati godinama i da se njihov rad redovno ocenjivao.
Nobelova nagrada za mir, koja poslednjih godina izaziva najveću kontroverzu zbog često vrlo spornih dobitnika, biće objavljena u petak, 6. oktobra.
Najbolji na polju ekonomskih nauka, što je ujedno i poslednji Nobel za ovu godinu, biće proglašen 9. oktobra.
Nobelove nagrade prati novčani iznos od 11 miliona švedskih kruna po kategoriji - oko milion evra.
Svečano uručenje nagrada održava se svake godine 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela.