Kusturica objavio novu knjigu: Bez Dostojevskog i Gogolja ne može se razumeti rat Zapada protiv Rusije
Reditelj Emir Kusturica predstavio je danas na Sajmu knjiga u Beogradu novu knjigu "Kad mrtve duše marširaju", za koju je rekao da predstavlja zbir njegovih reakcija na vreme u kome živimo.
Predstavljajući knjigu u sajamskoj sali "Ivo Andrić", Kusturica je kazao da je knjigu napisao jer se, između ostalog, naljutio na jednu frazu u filozofskom krugu u Sjedinjenim Državama da ljudi žive večnu sadašnjost. Reditelj je objasnio da je fraza postala neka vrsta religije i da postaje opasnost "za svakog ko radi za ideju da se posle smrti pojavljuje duša i da nastavlja u bilo kojoj formi život", preneo je Tanjug.
Ocenivši da se nalazimo na kraju humanizma i početku transhumanizma, Kusturica je primetio da nema stvari na skupu u Davosu koja nije najavljivana u Holivudu, pa se tako u filmu "Terminator" stavljaju pločice pod kožu dok u "Matriksu" postoji daljinsko upravljanje.
"Ovi koji dolaze prete nam ne samo ukidanjem krompira, luka i paradajza, nego nas kompostiraju. Američka firma koja vrši kompostiranje ne čeka da čovek ispusti dušu, nego ga stavljaju u postupak sušenja i mljevenja, i postajemo dobro đubrište za vrt", naveo je dvostruki dobitnik kanske "Zlatne palme".
Kusturica je ocenio da živimo u vremenu kada "imamo nesreću da će uskoro moći da nam stave u usta ono što nismo ni pomislili".
"U spletu nesreća koja nas okružuju, napisao sam knjigu zato što je ona na neki način surogat usmene književnosti. Nekada se pojavljivala knjiga kao nešto krajnje opasno. Najveći pisci, starogrčki i u Aleksandriji bili su ljudi skloni usmenoj književnosti", rekao je Kusturica.
Podsetivši na ideju pisca Horhea Luisa Borhesa o pisanoj književnosti kao surogatu usmene, Kusturica je kazao da se u njegovoj knjizi nalazi ono što je manje-više izgovarao u svom jutjub podkastu "Moj život".
Predstavnik izdavačke kuće "Katena mundi" Branimir Nešković je istakao da Kusturica u knjizi traga za odgovorima na pitanja među kojima su "gde su danas umetnost, sloboda i ljudskost, i da li ima spasa i nade za srpski narod".
Kusturica postavlja i pitanja kako je kapitalistička pohlepa stvorila tehnološkog monstruma koji preti čovečanstvu, zašto se bez Dostojevskog i Gogolja ne može razumeti rat Zapada protiv Rusije i da li je holivudski film već pojeo svoju publiku.
Profesor Filološkog fakulteta Milo Lompar je ocenio da je "Kad mrtve duše marširaju" slobodno pisana, asocijativno povezana i temperamentno intonirana knjiga, "koja cilja da otkrije nešto što se zove duhovna situacija vremena".
U prvom sloju knjige, centralna tema Kusturičinog razmišljanja je tehnološka revolucija i skup u Davosu, a Lompar objašnjava da Kusturica troši dosta pažnje da ukaže na mogućnost tehnološkog upravljanja našim životima, u smislu brisanja pamćenja i strukturiranja svesti. Zatim sledi nova definicija ljudskosti, "gde je negativni junak direktno predsednik Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab", a Kusturica otkriva da oni koji su protiv toga, često pripadaju istom sistemu, poput milijardera Ilona Maska. Kusturica se bavi i radom tajnih službi kao bitnim generatorima sadašnjeg kretanja, gde je negativni junak šef CIA Alen Dalas. U trećem sloju knjige poredi knjiženvost i film i smatra da je film zapao u neku vrstu tehnološke učaurenosti.
"I sad se snimaju izvaredni filmovi, ali je pravo pitanje zašto su nestali sa koridora vidljivosti?", pita se Lompar.
