Odlazak prve dame jugoslovenskog džeza: Preminula Nada Knežević
Istaknuta džez umetnica Nada Knežević preminula je u Beogradu u 84. godini. Prva dama jugoslovenskog džeza, kako su je često nazivali, biće sahranjena u Aleji zaslužnih građana u Beogradu, a po njenoj želji biće ispraćena u krugu najuže porodice.
"Vest o smrti Nade Knežević, jedne od najeminentnijih pevačica džez muzike u Srbiji i bivšoj SFRJ, sve nas je duboko potresla. Nada je doajen džez i popularne muzike na našim prostorima. Velikim stvaralačkim opusom ostavila je neizbrisiv trag i uticaj na muzički život kako Srbije, tako i regiona. Spada u red najznačajnijih izvođača džez i popularne muzike u Srbiji, i pronela je slavu naše zemlje širom Evrope i sveta", izjavio je povodom Nadine smrti predsednik Udruženja muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije Ivan Ilić, preneo je Tanjug.
Nada Knežević je debitovala 1956. na koncertu "Mlade snage na polju džeza", a godinu dana kasnije prvi put je snimala za Radio Beograda. Na festivalu u Opatiji učestvovala je 1959, posle čega je postala poznata širem auditorijumu. Ubrzo, njene kompozicije "Ciganska noć" i "Fatima" postale su radijski hitovi i donele joj veliku popularnost.
Već na početku karijere je na stranim džez festivalima osvajala prve nagrade, a često je nastupala i na domaćim festivalima (Zagreb, Jugoslovenski džez festival na Bledu, Beogradsko proleće...). Na prvom i jedinom takmičenju pevača zabavne muzike (1961) osvojila je "Zlatni mikrofon".
U vreme najveće slave, 1962. godine, oprobala se i u inostranstvu, u Zapadnoj Nemačkoj gde je skoro dve godine radila sa ansamblom Hejzija Ostervalda. U Skandinaviji, za dansko-švedsko-norveški radio snimila je dvočasovni muzički program, što joj je pružilo priliku za evropsku karijeru.
Na jugoslovensku scenu se vratila 1971. godine. Snimila je muziku za film "Moja luda glava", nastupila na festivalu Beogradsko proleće sa kompozicijom "Seti se naše ljubavi" i predstavljala Jugoslaviju, kao gost Ujedinjenih nacija, na Sinajskom poluostrvu, gde je proglašena najboljim učesnikom. Svet je imao sluha za njenu interpretacije, a nakon što je magazin "Daunbit" pisao u superlativima o njenim vokalnim sposobnostima, džez pijanista Čik Korija ponudio joj je saradnju.
Nastupala je u Albert Fišer holu, na međunarodnim džez festivalima u Minhenu, Atini i Istanbulu, kao i na prestižnom Njuport džez festivalu, a ostaće upamćena i kao prva Evropljanka čije je ime upisano u svetsku enciklopediju džeza.
Tokom karijere duže od pola veka dobila je pregršt festivalskih nagrada i priznanja, a Udruženje džez muzičara dodelilo joj je povelju za doprinos razvoju muzičkog stvaralaštva. Poslednji koncert, nazvan „Nada Beogradu", održala je 1995. godine, a 2007. je primila nagradu za životno delo na džez festivalu Nišvil u Nišu.
