Erik-Emanuel Šmit: Da nije bilo Hitlera, Amerika bi ostala na margini

"Da nije bilo holokausta i genocida ideja o stvaranju države Izrael, koja je postojala još od 19. veka, verovatno ne bi bila sprovedena. Izrael ne bi bio stvoren, a vrlo je moguće i da bi Amerika ostala po strani, na margini, ne bi bila važna i ne bi uticala na dešavanja u Evropi" - ovako posledice Hitlerovog nacizma vidi francusko-belgijski pisac i filozof Erik-Emanuel Šmit, autor knjige "Drugi život Adolfa H." koju je predstavio na Sajmu knjiga u Beogradu.

U novom romanu o Hitleru, francusko-belgijski dramski pisac želeo je da odgonetne na pitanje kako čovek postaje monstrum. U svom novom filozofskom delu uporedo prati život Adolfa Hitlera nakon što nije uspeo da upiše likovnu akademiju i Adolfa H. koji je primljen na akademiju.

"Želeo sam da shvatim kako običan momak, koji je izgubio majku od raka dojke, imao nasilnog oca, imao problema sa devojkama, što je normalano kada imate 17 godina, a koji je voleo umetnost, postane jedno od najgorih čudovišta koje je civilizacija imala", rekao je Šmit za Sputnjik.

Napomenuvši da ne misli da se Hitler rodio kao čudovište, Šmit je dodao da je nacistički vođa bio "čovek koji je donosio seriju loših odluka i time za sobom povukao čitav jedan narod", a njegov roman je pokušaj da se razume "kako čovek postaje čudovište i demon", preneo je Tanjug.

Da nije bilo Hitlera, 20. vek bi bio drugačiji, smatra pisac:

"Ne bi bilo rata koji je odneo 52 miliona života niti genocida. Antisemitizam je hitlerovsko viđenje sveta".

Dobitnik nagrade Francuske akademije nauka za celokupno pozorišno stvaralaštvo i niza priznanja, među kojima je i Gonkurova nagrada, veruje da će sećanje na Drugi svetski rat sprečiti dalju eskalaciju sukoba na Bliskom istoku:

"Uprkos ratu koji se odvija trenutno na Bliskom istoku i svemu što se dešava u svetu, mislim da nismo nadomak trećeg svetskog rata i tu vidim da nas ipak istorija nečemu uči koliko god da smo gluvi i slepi za ono što se dešavalo. Sećanje na holokaust, ogroman broj žrtava i strah od ponavljanja toga upravo nas sprečava da to i ponovimo."

Priznajući da je je zbog romana o Hitleru izgubio nekoliko prijatelja koji nisu mogli da razumeju zašto piše delo o najvećem zlotvoru svih vremena, Šmit je ocenio da je Hitler bio ubeđen da radi dobro delo za svoj narod i dodao da "najveća čudovišta sebe smatraju svecima".

"Kako odrediti tu granicu? Verujem da je granica u tome kada osoba ima osećaj za drugoga, dakle empatiju. Dakle, kada shvatimo da drugi postoje, i da su i oni ranjivi i lomljivi".

Umetnost će spasiti svet

Pisac smatra da nam "književnost pomaže da vežbamo empatiju", a kada nas potrese neka priča to nam pomaže da bolje razumemo druge ali i sebe.

"Književnost, film i pozorište može da donese smisao i taj osećaj za drugoga, tu empatiju".

U vremenu ratova i tragedija, savetuje da je potrebno iznova otkrivati lepotu, kako je smatrao i Fjodor Mihajlovič Dostojevski u romanu "Idiot", gde kaže da će "lepota spasiti svet". U kontekstu te priče, Šmit je priznao da je kao mladić bio depresivan, da je čak poželeo i planirao samoubistvo, a onda ga je profesor muzike odveo u operu u Lionu.

"Gledao sam Mocartovu 'Figarovu ženidbu'. Na scenu je izašla operska dama i u roku od četiri minuta bio sam izlečen. Lepota te žene, muzike, njenog glasa, premestili su me u neki drugi svet. Rekao sam sebi: 'Ako postoje tako lepe stvari na zemlji, ostajem", rekao je pisac.