Neverovatno putovanje ružičastog akvarela Kandinskog

Kada je poljski konzul u Berlinu Marsin Krol u decembru 2022. tvitovao da je aukcijska kuća "Grisbah" za 310.000 evra prodala roze akvarel Vasilija Kandinskog iz 1928. godine, nemačke vlasti su prvi put saznale za krađu.

Slika veličine razglednice ukradena je iz Narodnog muzeja u Varšavi 1984. godine i završila je u rukama nemačke milijarderke Inge Maren Oto. Pošto je preživeo nacističku konfiskaciju moderne umetnosti 1930-ih, akvarel je čamio u depou u okupiranoj Poljskoj pre nego što je proputovao svet i preprodavan što javno, što privatno.

Kandinski je akvarel naslikao za svog prijatelja i mecenu Ota Ralfsa, što i piše u uglu slike olovkom "Za mog dragog prijatelja Ota Ralfsa, srećan rođendan, Kandinski, 1. april 28".

Ralfs i njegova žena Kate bili su veliki ljubitelji Bauhausa, Pola Klea i Kandinskog. Oto je radio kao prodavac osiguranja, njegova žena je bila pedijatrijska sestra i, iako bez novca, u jednom trenutku su imali najveću kolekciju dela Pola Klea i drugu najveću kolekciju slika Kandinskog, posle Solomona Gugenhajma. Kako? Oto i Kandinski su dogovorili trampu: slike za posuđe. Posle su uskočili i drugi umetnici - moralo se jesti iz nečega i kuvati u nečemu.

Kada je nemačka ekonomija upala u krizu 1931. Ralfsovi su prodali nekoliko slika, a kada su koju godinu kasnije nacisti počeli da konfiskuju "degenerativnu" modernu umetnost, Kle i Kandinski napustili zemlju a Bauhaus zatvorio svoja vrata, shvatili su da moraju da ih sakriju na bezbedno.

Oto Ralfs je rat proveo stacioniranu u poljskom gradu Katovice gde su prebacili svoju kolekciju umetničkih dela koju su Britanci uništili u "operaciji uragan" kada je 90 odsto srednjevekovnog centra grada sravnjeno sa zemljom zajedno sa kućom Ralfsovih.

Šta se dogodilo sa umetničkim delima nije poznato, piše "Fajnenšel tajms". Kada je Crvena armija ušla u Katovice, sve preživele slike - dela Klea, Ota Diksa, Edvarda Munka, Kandinskog - su nestale, a Ralfsovi su ceo život pokušali da ih pronađu.

Varšavski muzej

Nekoliko decenija kasnije, "roze" Kandinski se pojavio u Narodnom muzeju u Varšavi. Kustos Dorota Folga-Januševska kaže da su četiri slike Pola Klea i dve slike Kandinskog - sve sa posvetama Otu Ralfsu, nacisti konfiskovali i onda prodali. Drugim rečima, nisu ih ukrali Poljaci već su "legalno" kupljene.

U proleće 1984. Folga-Januševska organizovala je izložbu apstraktne umetnosti na kojoj se našao i roze akvarel Kandinskog kao i još nekoliko slika iz kolekcije Ralfsovih. Po otvaranju izložbe otišla je na odmor da bi, kada se vratila, otkrila da je akvarel Kandinskog nestao.

U to vreme, crno tržište umetnina u Poljskoj je cvetalo i roba je bez problema prelazila granice. Istraga je brzo zatvorena a Kandinski je misteriozno završio u londonskom "Sotbiju" gde je prodat na aukciji za 34.100 funti. Kao prethodni vlasnik pominje se "Oto Ralf", dok se poljski muzej ne spominje. Ne pominje se ni ime prodavca niti kako je delo stiglo do njega/nje.

Aukcija u Londonu

"Sotbi", navodno, zna identitet prodavca ali odbija da ga obelodani zbog klauzule o poverljivosti podataka. Insistira da Kandinski nije ukraden, jer su aukcijske kuće zakonom obavezne da provere poreklo svakog komada za koji se veruje da su ga nacisti konfiskovali od prethodnih vlasnika.

Sa druge strane, tržište umetnina voli nove, do sada nepoznate stvari, pa se često poreklo predmeta ne proverava podrobnije. Interesantno je i da muzej iz Varšave nije kontaktirao "Sotbi", iako su znali za aukciju.

Novi vlasnik Kandinskog, odneo je akvarel u Njujork i malena slika je od tada preprodavana više puta da bi na kraju završila u Minhenu, u prestižnoj "Galeriji Tomas" koja je specijalizovana za modernu umetnost i ekspresionizam. Kao galerija koja kupuje i prodaje umetnička dela i koja nije pravno obavezna da istraži poreklo dela, nisu znali da je slika ukradena. Naročito jer je prošla kroz "Sotbijevu" aukciju. Sliku je 1988. kupila Inga Maren Oto i bila je u njenom posedu do smrti prošle godine.

Protok vremena "ispeglao" je krađu. U nemačkom pravu nakon 10 godina vlasnik pokretne stvari postaje njen pravi vlasnik. Zastarelost zahteva za povraćaj imovine je 30 godina. Do trenutka kada je Oto poslala delo "Grisbahu" 2022. godine, ona ga je posedovala pošteno.

Ralfsovi pak, nikada nisu prestali da tragaju za svojom kolekcijom. Oto je poginuo u saobraćajnoj nesreći 1955. Kate je godinama pokušavala da locira ukradena dela, često ih je i viđala u galerijama i aukcijskim kućama, ali nije imala novca da pokrene tužbe, a pitanje je i koliko je to pravno bilo moguće. Nije imala dokaza da su to njena umetnička dela - svi papiri uništeni su u bombardovanju. 

Od tada, umetnička dela iz depoa u Katovicama prodata su privatnim kolekcionarima i muzejima širom sveta, a mnoga su nestala.