Simbol srpskog filma i TV: Mija Aleksić, glumac za svakog Nušićevog junaka
Izložba o velikanu srpskog glumišta Miji Aleksiću (1923-1995) otvorena je u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu, u okviru obeležavanja stogodišnjice njegovog rođenja.
Postavka, koja je nastala u saradnji s Kulturnim centrom "Mija Aleksić" u Gornjem Milanovcu, na dva nivoa zgrade kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici obuhvata portrete velikih formata Mije Aleksića u različitim ulogama, nagrade koje je osvojio za filmsko i TV stvaralaštvo, filmske postere, izbor fotografija, kao i podatke o značajnim momentima u njegovoj dugoj i plodnoj karijeri.
Direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić ističe je da je Mija Aleksić jedan od simbola našeg filma, a da nas ova izložba podseća na njegove pojedinačne umetničke domete i poziva da sagledamo, sa vremenske distance, njegovo nasleđe i značaj za našu kulturu.
"Uspešno se bavio pozorištem i radijom, dok su ga film i TV učinili prepoznatljivim za najširu publiku i u tim medijima kreirao je onu svoju glumačku personu koja je postala deo naše kulture i sećanja", priča Pantelić na početku svoje analize Aleksićevog stvaralaštva.
Ocenjujući da je najupečatljivije role ostvario pedesetih, kada se postavljaju temelji naše kinematogafije i televizije, i šezdesetih godina, kada oba medija dobijaju pun kreativni zamah, pominje filmove Puriše Đorđevića, Žorža Skrigina, Soje Jovanović, kao i TV seriju "Servisna stanica" Radivoja Lole Đukića.
"U tom periodu Mija Aleksić će uspostaviti glavne obrise svoje glumačke pojave, bazirane pretežno na komici, koristeći širok dijapazon sredstava gestikulacije, mimike i govora, ali uvek odmeravajući intenzitet u skladu s karakterom i tonom celokupnog filma. Stoga se čini da je uvek glumio s lakoćom i feleksibilnošću, elegantno se krećući između odmerene i svedene mikroglume krupnog plana, sve do izražene ekspresivnosti lica i tela, na granici slepstika. S druge strane, karakteri koje je tumačio sledili su nit koja je našoj kulturi oduvek bila svojstvena, a to je društvena i mentalitetska komedija, koja tradiciju vuče od Nušića, čije je junake više puta igrao".
"U nastavku karijere pokazao je da je i te kako sposoban da iskoči iz uspostavljenog okvira i uhvati se u koštac sa dramskim i tragičnim karakterima u kojima se ogleda ponor ljudske duše, kao u 'Čoveku iz hrastove šume' Miće Popovića ili 'Biće skoro propast sveta' Saše Petrovića, da bi svoj opus zaokružio vraćajući se komediji, ali u malo izmenjenom vidu, poput stilizovanog sveta Slobodana Šijana ili realističnijeg tona političke komedije u kombinaciji sa filmom o odrastanju Gorana Paskaljevića. U oba slučaja Mija Aleksić je stvorio neponovljive junake, čije su replike postale i deo folklora", zaključuje Pantelić misleći na dva klasika srpskog filma - "Maratonci trče počasni krug" i "Tango Argentino".
Prethodno je izložba "Mija Aleksić - biti glumac" bila postavljena u Gornjem Milanovcu na dan rođenja Mije Aleksića – 26. septembra, kada je otvorena i već tradicionalna manifestacija "Dani Mije Aleksića". Reč je o dokumentarnoj izložbi, koja je osmišljena za 90. godišnjicu rođenja velikog glumca, koja je gostovala po Srbiji i regionu, a sada je dopunjena.
Autor izložbe Boban Stefanović ističe da je srećan što je ona proputovala zemljama bivše Jugoslavije, a da je kruna svega njeno postavljanje u Jugoslovenskoj kinoteci. Stefanović je zahvalio porodici Aleksić i institucijama koje su pomogle u realizaciji "obimnog projekta koji koliko je bio težak, toliko je bio i zadovoljstvo".
Zahvalnost je izrazio i glumčev sin Velibor Aleksić što je na ovakav način obeležena stogodišnjica rođenja njegovog oca, a najavio je i monografiju o Miji Aleksiću i otvaranje njegovog legata u Jugoslovenskoj kinoteci.
