Zagonetni put srebrne kopče iz Sirmijuma: Petnaest godina ćutanja Metropoliten muzeja

Ima već petnaest godina otkako je Muzej Srema zatražio od Metropoliten muzeja (TheMetropolitan Museum of Art) u Njujorku da mu vrati unikatni antički eksponat, srebrnu kopču iz okoline Sirmijuma, a njujorška ugledna kuća se još nije oglasila o tome. To je istovremeno i petnaest godina nehajnosti nekih službi srpske države, koja je nedavnim otkupom dela Paje Jovanovića i jednog od originalna Hitlerove naredbe o napadu na Jugoslaviju obznanila da joj je stalo do kulturnog blaga Srbije i artefakata iz njene istorije. To je petnaestogodišnjica dojave o svetskom unikatu ukradenom ranih osamdesetih godina iz Arheološkog instituta u Beogradu, dojave koja, osim novinara, nikoga nije mnogo potresla.

Priča o zagonetnom putu srebrne kopče počinje ranih sedamdesetih godina na sistematskim istraživanjima antičkog Sirmijuma, odnosno njegovog dela na mačvanskoj obali Save. Kopča je zatečena u jednom grobu iz vremena Seobe naroda, označenom u evidenciji iskopavanja brojem 149 Kako Muzej Srema nije imao, kao što i danas nema, stručne konzervatore, srebrna kopča je odnesena u Arheološki institut u Beogradu, u stanovu veoma zaslužnu za istraživanje i afirmaciju ogromnog kulturnog blaga antičkog Sirmijuma.

Iz Arheološkog instituta srebrna kopča je nestala neznano kada, a nestanak je primećen ranih osamdesetih godina, pa se tako neodređeno i datira krađa dragocenog predmeta. Neki su svedočili da je jednostavno nestala sa stola u Arheološkom institutu, a policija je kratko vodila istragu koja nije donela rezultat, pa je podnesena krivična prijava protiv NN izvršioca.

Kultura

"Jadan politički gest": Sledeće je da Puškina proglase Afrikancem a Ljermontova Škotom

Minule su tri i po decenije bez ikakvog traga o mogućem putu eksponata. Kada je bila skoro i zaboravljena, arheolog svetskog glasa Atila Kiš, sada već pokojni, javio je Arheološkom institutu u Beogradu da je srebrna kopča iz Mačvanske Mitrovice uvrštena u reprezentativni katalog Metropoliten muzeja u Njujorku. U katalogu je korektno navedeno gde je pronađena i kada.

Na ovu informaciju Arheološki institut u Beogradu odmah je uputio njujorškom muzeju primedbu u vezi sa kopčom, ali mu nije stigao nikakav odgovor.

Muzej Srema u Sremskoj Mitrovici i formalno je zatražio od Metropoliten muzeja u Njujorku da mu vrati eksponat koji je tamo već izložen, ali odgovor nije stigao.

Nada u čuvanje ugleda Metropoliten muzeja

"Iako je srebrna kopča sada u posedu moćne ustanove u moćnoj državi, ja sam prilično uveren da jednom mora biti vraćena u Sremsku Mitrovicu", rekao je za beogradsku "Politiku" tadašnji, a sad pokojni, direktor Muzeja Srema Nikola Stokanović.

"Muzej Srema ne raspolaže nikakvim posebnim sredstvima koji bi naterali Amerikance da vrate eksponat, ali verujem da je naš adut upravo veliki ugled Metropoliten muzeja, ugled koji ne uključuje nelegalno posedovanje eksponata. Na našu sreću, kopča je opisana u publikaciji "Sirmijum", u broju 4, štampanoj još u vreme nestanka eksponata. Na osnovu tog opisa je i predstavljena u katalogu koga je Atila Kiš doneo iz Njujorka. Razume se da je to dovoljno da se Amerikancima dokaže da je eksponat ukraden i da su pogrešili prilikom njegovog otkupa. Ne menja stvar to što je prošlo mnogo vremena. Ne zaboravimo da su kolonijalne sile već vraćale kulturno blago "legalno oteto" od pokorenih naroda, pa zašto ne bi jedan od najuglednijih muzeja na svetu vratio eksponat tamo gde mu je mesto, u Sremsku Mitrovicu?"

Arheolog Pavle Jovanović, sada takođe pokojni, učestvovao je u sistematskim istraživanjima Sirmijuma koja su iznedrila srebrnu kopču. I on je svedočio u Beogradskoj štampi

"Na žalost, srebrnu kopču nisam video, jer je zajedno sa drugim eksponatima iz grobova u Mačvanskoj Mitrovici odnesena u Arheološki institut na čišćenje i naučnu obradu", sećao se Jovanović.

„Ali pamtim da je izazvala veliko uzbuđenje onih koji su je držali u rukama, naročito zbog oskudne sreće u pronalaženju antičkog nakita izuzetnog kvaliteta prilikom sistematskih istraživanja Sirmijuma. Kopča je iz groba broj 149 prakično odmah po pronalaženju odnesena u Arheološki institut u Beogradu. Ranih osamdesetih godina saznali smo da je nestala. Ne sećam se da je njen nestanak izazvao neke burnije reakcije. Muzej Srema nije ni obrađivao kopču, niti je inventarisao. Sve što imamo od njega je stručni rad Slavenke Ercegović Pavlović, objavljen u četvrtom broju edicije Sirmijum".

Slavenka Ercegović Pavlović u pomenutoj publikaciji datovala je srebrnu kopču u prvu polovinu 6. stoleća. Nije bila sigurna da li je pripadala Istočnim Gotima ili Gepidima. Izlivena pojasna kopča sa ornamentom gusto komponovane spiralne vitice, izrađenim kvalitetnim rovašenjem, karakteristična je i za jedan i za drugi narod. Ovakav nakit izrađivale su kasnoantičke zlatarske radionice u panonskim urbanim centrima u 5. stoleću po narudžbinama istočnogermanskog vladajućeg sloja.

Srebrnakopča, pisala je ugledna naučnica, mogla je da pripada dami iz gepidskog ili istočnogotskog vladajućeg sloja.

Egipćani poručuju: Britanci, vratite nam naše nacionalno blago

Zbunjujuća nezainteresovanost nadležnih državnih službi

Sadašnji direktor Muzeja Srema Andrija Popović kaže da ova ustanova nikada nije dobila nikakav formalni dokumenat ni o policijskoj istrazi krađe srebrne kopče sa radnog stola u Arheološkom institutu, ni o krivičnoj prijavi protiv NN izvršioca krađe, ni o stavu Metropoliten muzeja o "njegovom" eksponatu.

"Mi smo, ne samo Muzej Srema, svakako dužni da pokrenemo pitanje povratka dragocenog eksponata ukradenog od naše kuće. Verovatno će biti teško otkrivanje lopova, ako se to nije uspelo dok je krivični predmet bio svež, ali i sam delim uverenje pokojnog Stokanovića da bi briga o ugledu Metropoliten muzeja mogla da bude od veće koristi za povratak eksponata nego otkrivanje lopova. Za dokazivanje našeg vlasništva nad srebrnom kopčom dovoljni su dokazi o izvršenju krađe i njegova naučna obrada objavljena u časopisu 'Sirmijum'".

Objava o srebrnoj kopči u oficijelnom katalogu Metropoliten muzeja ukazuje da njujorška kuća poseduje validnu dokumentaciju o kupovini eksponata čiji je vlasnik Muzej Srema. To znači da bi u službenom postupku bilo veoma lako proverljivo ko je prodavac eksponata, tj. ko je omogućio Metropoliten muzeju legalnost posedovanja. Taj koji je omogućio legalnost za Metropoliten muzej je prodavac ili, što je malo verovatno, darodavac, za nas je samo lopov koji bi trebalo da bude otkriven.

Do zbunjivosti je bila zanimljiva nezainteresovanost bilo koje zvanične službe države, ako se izuzme primedba koju je Arheološki institut uputio Metropolitenu, da se velikoj kulturnoj ustanovi u Njujorku predoči ovdašnja istraga krađe i policijska prijava protiv NN izvršioca. Kao da je bilo društveno poželjno da se eksponat Muzeja Srema nađe u Metropolitenu, a nije bilo drugog načina osim krađe.

U poređenju sa sablažnjivom lepotom zlatnog "avarskog" pojasa, nedavno izloženog nasamo četiri dana, "neugledna" srebrna kopča nije izazvala groznicu u javnosti, ali je bila izazvala veliko uzbuđenje naučnika, jer kulturno nije manje vredna od zlatnog "avarskog" pojasa.

Kulturna vrednost eksponata meri se težinom njegovog svedočenja o vremenu u kome je nastao, a u tom svedočenju srebrna kopča je jedinstvena u svetu.