Kultura
Tako je govorio i pisao Goran Petrović: Pisanje je kao fudbal, nikad ne znaš gde ćeš da dobaciš
Danas je izgovorena reč takva da neki put više liči na plevu, nego što ima težinu
Devedesetih godina se vinuo u sam vrh jugoslovenske i srpske književnosti romanom Opsada Crkve svetog Spasa. Usledile su Sitničarnica "Kod srećne ruke" i posle duže pauze Papir i Ikonostas.
Odlaskom akademika Gorana Petrovića domaća književnost ostala je uskraćena za lepotu i bogatstvo jezika kojim je suvereno vladao.
"Naš jezik je ugrožen, kao i svi mali jezici, prilivom engleskih reči. Nisam puritanac, ne govorim o tehničkim izrazima, ne ježim se na svaku tuđicu, nego tamo gde imamo našu reč. Vrlo često su te reči zamene za kategorije osećanja. Ali, kad mladi kažu 'kul', ta reč, gledao sam u našem rečniku, pokriva više od trideset nijansi. A jedan jezik nisu tri žice, već harfa sa nebrojenim brojem žica od kojih svaka odzvanja, ima akustiku...", rekao je u jednom intervjuu Petrović.
U jednom Petrovićevom delu, srećni par se voli na mnogim jezicima, a na kraju na srpskom. Jer: "srpski je odličan jezik da se o nečemu govori do mile volje, ali samo kada je sve završeno."
To je, rekao je Petrović, aluzija i na sadašnje stanje srpskog jezika, i na položaj srpskog naroda, države, ali i samoironija, aluzija na mesto pisca: na to da jezik često služi samo za vajkanje, onda kada je za sve kasno.
Čemu onda pisanje? Pisanje je, rekao je, "preispitivanje, ili pronalaženje drugog izlaza".
"Mi smo narod krajnosti, nekad za nas postoji budućnost, a prošlost ne postoji, ili obrnuto, i onda imamo sadašnjost kakva jeste, koja nije prava mera prošlosti i budućnosti", naveo je Petrović.
Kada se posle skoro dve decenije medijske "penzije" pojavio knjigama "Ikonostas" i "Papir", ponovo je oduševio i kritiku i publiku. Rekao je da nije autor koji se često pojavljuje u javnosti, osim ako nema novo književno delo koje će predstaviti
"Ja volim da se, kako se to kaže, oglašavam povodom knjige. Nije baš da me nije bilo, ali to nije bilo toliko primetno. U međuvremenu su moje knjige objavljivane na nekoliko desetina stranih jezika i ja sam po pravilu bio pozivan u te zemlje i više puta. Imao sam tamo gostovanja i književne večeri, kontakt sa publikom. Tako da nije bilo baš potpuno ćutanje, ali uglavnom ono što imam da kažem, unesem u knjigu, računajući da je tu malo veća odgovornost."
"Danas je izgovorena reč takva da neki put više liči na plevu, nego što ima težinu", rekao je veliki Goran Petrović.
