Srbija i Balkan

Preminuo akademik Živanović: Bez njega se ne bi znala istina o genocidu nad Srbima u Jasenovcu

U srpskoj javnosti ostaće upamćen kao član forenzičkog tima koji je 1964. godine vršio iskopavanja masovnih grobnica u jasenovačkom sistemu hrvatskih koncentracionih logora smrti
Preminuo akademik Živanović: Bez njega se ne bi znala istina o genocidu nad Srbima u Jasenovcu© Телевизија Храм/Принтскрин

Akademik Srboljub Živanović, jedan od naših najistaknutijih istraživača genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima za vreme Drugog svetskog rata na prostoru NDH, preminuo je u ponedeljak u Londonu, posle kraće bolesti.

U srpskoj javnosti ostaće upamćen kao član forenzičkog tima koji je 1964. godine vršio iskopavanja masovnih grobnica u jasenovačkom sistemu ustaških logora smrti.

Ostaje upamćen po svom neumornom zalaganju za utvrđivanje činjenica vezanih za genocid počinjen nad Srbima, Jevrejima i Romima za vreme Drugog svetskog rata na prostoru Nezavisne Države Hrvatske.

Akademik Živanović nagradu Rastko Petrović dobio je za knjigu Jasenovac, a nosilac je i memorijalnih plaketa i nagrada udruženja preživele dece logoraša Jasenovca iz Srbije i Republike Srpske.

Bio je suosnivač je "Fondacije za sećanje na Jasenovac i Holokaust" sa sedištem u Londonu, kao i Predsednik Komisije za istraživanje istine o Jasenovcu, čiju je Deklaraciju o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH usvojila Narodna Skupština R. Srpske 2015.godine.

Rođen je 1933. godine u porodici železničkog činovnika u Sarajevu. Vihor Drugog svetskog rata je porodicu Živanović kao izbeglice proneo kroz čak osam gradova bivše Jugoslavije, konačno ih zaustavivši u Beogradu.

Niže razrede gimnazije i Malu maturu položio je 1948. godine u Prvoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a više razrede gimnazije u Prvoj mešovitoj gimnaziji u Zemunu. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu beogradskog univerziteta 1959. godine kao jedan od najboljih studenata. 1964. godine postao je jedan od najmlađih doktora nauka u bivšoj Jugoslaviji.

Svoju profesionalnu karijeru posvetio je anatomiji, paleopatologiji i bioantropologiji.

Njegova otkrića iz oblasti anatomije uvrštena se u čuvenu Grejevu Anatomiju 1973. godine. Izabran je za redovnog člana Kraljevskog antropološkog društva Velike Britanije, kao i za člana Kraljevskog medicinskog društva.

Bio je član mnogobrojnih međunarodnih stručnih udruženja, kao i član Međunarodne slovenske akademije nauka, kulture, obrazovanja i umetnosti, te Akademije nauka Republike Srpske.

Najveći deo svog radnog veka proveo je kao redovni profesor na jednom od najstarijih medicinskih fakulteta na svetu, Sveti Vartolomej na Univerzitetu u Londonu.

Bio je gostujući profesor na nekoliko univerziteta u svetu, uključujući Univerzitet u Oksfordu, kao i univerzitete u Srbiji, BiH, Ugandi, Zimbabveu i Papui Novoj Gvineji.

Autor je preko 30 knjiga od kojih je knjiga Bolesti drevnih ljudi postala priručnik iz oblasti bioantropologije širom sveta.

Objavio je preko 150 naučnih radova u stručnim i akademskim časopisima, uključujući i čuveni žurnal "Nejčr" sa radom o Đerdapskim skeletnim serijama.

Za svoj rad odlikovan je mnogim domaćim i međunarodnim nagradama.

Blaženopočivši Patrijarh srpski German, odlikovao ga je Ordenom Sv. Save za antropološka ispitivanja u Manastiru Koporin (mošti Sv. Despota Stefana Lazarevića).

Za životno delo u unapređivanju nauke u polju medicine odlikovan je prestižnom Markizovom nagradom "Ko je Ko" u svetu 2020. godine.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik uputio je poslednji pozdrav preminulom akademiku Živanoviću i telegram saučešća njegovoj porodici.

"Sa žaljenjem sam primio vest o smrti čoveka koji je posvetio svoj život izučavanju istorije i kulture drevnih Slovena, antropologa i paleopatologa, akademika Srboljuba Živanovića. Ova velika duša je ostavila neizbrisiv trag u oblasti nauke i obrazovanja", naveo je Dodik.

On je istakao da će Živanović ostati zapamćen ne samo po naučnim dostignućima, već i po posvećenosti pravdi i istini.

Dodik je podsetio da je Živanović bio predsednik Međunarodne komisije za utvrđivanje istine o Jasenovcu, institucije koja je imala važan zadatak istraživanja tragedije i genocida u ovom logoru smrti.

"Njegova posvećenost i upornost u odbrani istine i pravde bila je neizmerna. Njegov rad o Jasenovacu svedoči o snazi karaktera i neumornoj borbi za istinom. Neka njegovo delo nastavi da nadahnjuje buduće generacije, a njegov duh živi u našim srcima", istakao je predsednik Srpske.

Dodik je zahvalio akademiku Živanoviću "na svemu što je učinio za nauku i istinu i što će nam ostati u sećanjima kao svetla tačka naše istorije", navodi se u telegramu saučešća predsednika Republike Srpske.

Telegram saučešća uputila je i Željka Cvijanović, srpski član Predsedništva BiH. Cvijanović je istakla je da će akademik Srboljub Živanović ostati upamćen kao jedan od najuglednijih i najistaknutijih istraživača koji je istinski bio posvećen otkrivanju istine o onome što se dešavalo u jasenovačkom sistemu ustaških logora u Drugom svetskom ratu, na čemu čemu mu srpski narod biti večno zahvalan.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić u telegramu saučešća porodici preminulog akademika Srboljuba Živanovića i Akademiji nauka i umetnosti Republike Srpske poručio je da će Živanović ostati upamćen kao neprikosnoven autoritet i istraživač posvećen nauci, istini i pravdi u cilju dokazivanja istine o stradanjima Srba, Jevreja, Roma u sistemu ustaških logora u Jasenovcu.

"Kao predsednik Komisije za istraživanje istine o Jasenovcu, čiju je Deklaraciju o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH usvojila Narodna skupština Republike Srpske 2015. godine, akademik Živanović je dao ogroman doprinos utvrđivanju istine o jasenovačkom stradanju. Ta istina je temelj mira, tolerancije i saradnje naroda na ovim prostorima. Neka mu je večna slava i hvala", istakao je Stevandić.

Sahrana će se obaviti na pravoslavnom groblju u Londonu, a komemoracije će se održati u Banjaluci, Beogradu i Londonu. Datumi će biti naknadno objavljeni.

image