Hrvatska mora da ogoli svoje zločine u Jasenovcu

Hrvatska je na skupu Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA) predstavila inovacije koje planira u okviru Jasenovačkog Spomen-kompleksa – kroz dodatna tekstualna objašnjenja i spomen-ploče trebalo bi jasnije da se naglasi istorijski kontekst u kom se Jasenovac dogodio, činjenica da nije u pitanju izolovani logor već deo sistema logora, kao i da se konkretizuje ko su bili zlikovci, a ko žrtve.

"Na prethodnom zasedanju IHRA, pre pola godine, konstatovano je da se iz aktuelne postavke ne vidi jasno istorijski kontekst, kao ni sva brutalnost i monstruoznost zločina. Pre svega, ne vidi se da je počinjen genocid, a ne ratni zločin, nad Srbima, Jevrejima i Romima, kao ni da je taj genocid osmislila i sprovela NDH, a ne ustaški režim", izjavio je član srpske delegacije i direktor Muzeja žrtava genocida u Beogradu Dejan Ristić.

Preporuka IHRA je da se postavka u tom pravcu mora dopuniti i na tome sada rade hrvatski istoričari i muzeolozi. Na sledećem zasedanju, u Britaniji, Hrvatska treba da podnese izveštaj dokle se stiglo sa izmenama.

Srpsku delegaciju, pored stručnjaka iz Muzeja, čine i predstavnici ministarstava spoljnih poslova i prosvete, kao i SPC.

Sve delegacije, uključujući one iz Evrope, SAD, Izraela, Australije, Kanade, Argentine, obišle su pred početak zasedanja Spomen-područje Jasenovac, što je ujedno bila najveća grupna poseta zvaničnika jednom od najvećih, i kako je Ristić istakao – najbrutalnijem gubilištu tokom Drugog svetskog rata.

"Bila je ovo prvorazredna i značajna prilika da se vodeći stručnjaci neposredno upoznaju s dramatičnim i razarajućim posledicama genocida počinjenog nad Srbima, Jevrejima i Romima. Jasenovačko gubilište ostavilo je snažan utisak za sve prisutne, mnogi su bili iznenađeni onim što su saznali, pa su prilazili članovima srpske delegacije i, u neverici, tražili još detalja", istakao je Ristić.

Većina delegacija nije mnogo znala o sistemu jasenovačkih logora u kojima su masovno stradala i deca, pa su bili bukvalno u šoku kada su shvatili kakvi su užasi činjeni na ovom mestu, kao i koliko je ljudi stradalo na najstrašnije načine.

IHRA je najznačajnija međudržavna organizacija koja se bavi istraživanjima i negovanjem kulture sećanja na Holokaust, Samudaripen (genocid nad Romima), ali i na genocid nad Srbima počinjen tokom Drugog svetskog rata. Okuplja predstavnike vlada i najistaknutije stručnjake iz 35 država, a Srbija je postala njena punopravna članica 2011.

Zasedanje se održava od 27. do 30. novembra u Zagrebu i na njemu prisustvuje 120 državnih zvaničnika.