Prvi vek Mosfilma: Tu su snimali Ejzenštajn, Bondarčuk, Tarkovski, Mihalkov

Državni gigant sovjetske i ruske kinematografije, ali i jedan od najvećih i najopremljenijih filmskih studija u Evropi, iz kojeg su potekli klasici "Oklopnjača Potemkin" Sergeja Ejzenštajna, "Andrej Rubljov" i "Solaris" Andreja Tarkovskog – Mosfilm proslavlja stogodišnjicu postojanja.

Pre jednog veka tek paviljon u Žitnoj ulici u Moskvi a danas ogromni kompleks na Vorobjovim gorama, čija je glavna zgrada u obliku aviona: u trupu i repu su studiji za snimanje dok se u "kokpitu" nalazi kancelarija prvog čoveka Mosfilma i reditelja i producenta Karena Šahnazarova, koji je na direktorskoj poziciji od 1998. godine.

Na površini od 30 hektara nalazi se 17 zatvorenih paviljona, dve filmske scene na otvorenom, tonski studio u kome se snimaju i montiraju filmovi, fundus kostima i rekvizite, parking, bioskop, koncertni kompleks, kancelarije i park.

Oko 70 odsto filmskog materijala koji se proizvede u ovom studiju snimljen je na setovima, a ostalih 30 posto snimljeno je na autentičnim lokaciji, dok i sam filmski studio nekada postaje set.

Pola miliona predmeta i scenografije na otvorenom

Novoizgrađeni paviljon Mosfilma je najveći u Evropi, njegova površina je dve i po hiljade kvadratnih metara, tavanica je visoka 16 metara i u ovaj prostor se praktično može smestiti čitav filmski grad.

Scenografije se obično pripremaju za određeni projekat a zatim se demontiraju, ali postoje i izuzeci – npr. otvoreni set - stari grad iz 19. veka, napravljen za potrebe filma "Konjanik zvani smrt", a potom je u njemu snimljeno na desetine filmova uključujući "Anu Karenjinu", "Doktora Živaga", "Mrtve duše". Na vratima ovog starog grada nema kvaka – biraju se za svaki projekat.

U Mosfilmu se čuva oko pola miliona predmeta koji se takođe koriste u više filmova: odeća, nameštaj, dekor, stara vozila i još mnogo toga što može biti potrebno za produkciju dela sedme umetnosti. Oružje i tenkovi se nalaze u vojnotehničkoj bazi filmskog koncerna u Alabinu kod Moskve.

U sovjetsko vreme Mosfilm je proizvodio do 55 sopstvenih celovečernjih igranih filmova godišnje. Danas, ovaj filmski koncern, iako je državno preduzeće, posluje uglavnom kao produkcijska baza, ali i pokriva svoje troškove.

"Kapacitet je povećan. Sada istovremeno nastaje i do 100 projekata u različitim fazama produkcije: nešto se snima, negde se pravi set, neki materijal je već u studiju", pojasnila je za "RIA Novosti" šefica odeljenja za odnose s javnošću Gajane Ambarcumjan.

Za sto godina u Mosfilmu je nastalo oko 1.800 celovečernjih filmova, ne računajući različite verzije, kao i više od 800 kratkih filmova.

Zlatna kolekcija

Studijska "Zlatna kolekcija" može se besplatno gledati u onlajn-bioskopu, veliki deo iste ima titlove i audio-komentare.

Za rođendan Mosfilma uzeta je premijera ostvarenja Borisa Makina "Na krilima visoko" (1924), a već sledeće godine izašla je "Oklopnjača Potemkin", nemi crno-beli film nastao povodom obeležavanja godišnjice Ruske revolucije, nemerljivo značajna za istoriju svetskog filma, a od tada su produkcije ovog studija osvojile sve najznačajnije svetske nagrade – od Zlatne palme u Kanu ("Ždralovi lete", Mihail Kalatozov, 1958), berlinskog Zlatnog medveda ("Uspon", Larisa Šepitko, 1977), Zlatnog lava u Veneciji ("Ivanovo detinjstvo", Andrej Tarkovski, 1962), ali i Oskara za najbolji strani film ("Rat i mir", Sergej Bondarčuk, 1968).

Mosfilm je preživeo i sovjetsko komunističko doba, kada su filmovi bili podvrgnuti strogoj cenzuri, kao i ozbiljan ekonomski pad koji je usledio nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine. Novi finansijski izazov usledio je po uvođenju sankcija Zapada, to jest povlačenju holivudskih filmova iz ruskih bioskopa.

Zapadne sankcije otvorile prostor ruskom filmu

Međutim, direktor Mosfilma Karen Šahnazarov smatra da zapadne sankcije zapravo otvaraju prostor ruskom filmu i domaćim stvaraocima.

"To je poklon za nas. Razumljivo je da je konkurencija suštinski značajna za filmsku industriju, ali postoje trenuci kada treba podići nivo našeg filmskog stvaralaštva, a sada je pravo vreme za to", rekao je Šahnazarov za Rojters.

Čelnik studija istakao je i da su filmovi o ratu popularniji od ostalih žanrova u Rusiji. Mnogi od najuspešnijih dela Mosfilma smešteni su u vreme rata, preokreta, pobuna, uključujući i Drugi svetski rat.

"Svi naši najveći hitovi, i sovjetski i ruski, imaju mnogo manje gledalaca od naših filmova o ratu", rekao je on.

Zarada na bioskopskim blagajnama u Rusiji prošle godine premašila je 40 milijardi rubalja (450 miliona dolara), što je blizu profitu od pre pandemije kada su se zapadni filmovi prikazivali češće, od čega je 28 milijardi rubalja zaradio ruski film.

Mosfilm je i koproducent novog filma Gorana Radovanovića o NATO agresiji "Bauk", u kojem jednu od glavnih uloga tumači Miloš Biković a čija se premijera očekuje ove godine.