Film sa tzv. Kosova osvojio nagradu na "Beldoksu": O čemu govori "Kao bolesna žuta"?

Prištinski mediji trijumfalno su preneli da je na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma "Beldoks" u Beogradu nagradu za najbolji kratki film ponelo ostvarenje sa tzv. Kosova "Kao bolesna žuta" autorke Norike Sefe.

Film, kako je za "Kohu" objasnio producent Mentor Šalja, predstavlja kolaž "materijala iz porodičnih video-snimaka, kako bi se prenela ideja iščekivanja i strepnje pre rata na Kosovu".

"Uranjanje u Norina sećanja, gde se stvarnosti prepliću, loše i lepo se prožima sve dok se ne izmešaju i oblikuju nešto drugo. Tragedija je predskazana", navodi se o ovom dvadesetrominutnom dokumentarcu na sajtu beogradskog festivala.

Iako bi se trebalo voditi premisom da bi umetnost morala da prevazilazi političke napetosti i isključivo u tom ključu posmatrati i tumačiti nagrađeni film, autorka Norika Sefa je za "Kaldžo" ranije nedvosmisleno istakla da "predstavljanje svojih filmova na međunarodnim festivalima vidi kao priliku za promociju države Kosovo i stvaranje saradnje za razvoj kosovskog filma". 

Upitani da prokomentarišu reakcije prištinskih medija, iz "Beldoksa" su za RT Balkan poručili da film "nije sporan" i da se "bavi odrastanjem žene u patrijarhalnom društvu".

"Kako još jednom progovoriti o kolektivnim traumama – košmarnim istorijama? Možda je jedini preostali način kroz eksplicitnu filmsku formu. U ovom slučaju repetitivnost – strukture, slike, promašenih politika i netolerancije. Još uvek pronalazimo originalan i samosvestan pristup filmu", obrazložio je svoju odluku žiri u sastavu: Iva Rosandić, Filip Grujić, Sofija Pacoli.

Pitanje da li je tematika filma "Kao bolesno žuta" suštinski politički subverzivna ostalo je bez odgovora. Međutim, na osnovu izjava rediteljke jasno je da njeni motivi nisu samo umetnički, već su i vrlo eksplicitno politički.

Prištinska "Koha" je takođe primetila da, iako se beogradski festival predstavlja kao "apsolutna opozicija bilo kakvoj cenzuri, autocenzuri ili inhibiciji umetničkog stvaralaštva", trag "politike nije izostao". Ukratko, mediju smeta to što je uz "Kosovo" stajala fusnota da se "sve reference na Kosovo, bilo da se radi o teritoriji, institucijama ili stanovništvu razumeju u potpunoj saglasnosti sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i bez prejudiciranja statusa Kosova".

Umetnost bez granica?

Film "Kao bolesna žuta" podržao je i Kinematografski centar Kosova, a direktorka Blerta Zećiri je povodom nagrade u Beogradu rekla "da je umetnost univerzalna i da ne poznaje granice". Povodom nastupa tzv. Kosova, uz pozivanje na Rezoluciju 1244, Zećiri je rekla da "za to treba da odgovaraju političari". 

"Kosovo sa fusnotom je pisalo i na Sarajevskom festivalu, ali i u Španiji i mnogim drugim zemljama", poručila je ona. 

"Koha", međutim, ni tada nije odustala od namere da filmsku nagradu na beogradskom festivalu, a očigledno u skladu sa prethodnim izjavama autorke, predstavi kao političku promociju.

"Kada je u pitanju kinematografija, Srbija je u ofanzivi i nastoji da kosovske Albance predstavi kao teroriste. Ipak, filmski stvaraoci sa Kosova su u poslednjoj deceniji počeli da se pojavljuju na međunarodnim festivalima", zaključuju.

Ostaje nejasno kako se u ovoj političkoj klimi boriti protiv politizacije filmskih nagrada, ali i kako je organizatorima (ukoliko jeste) promakla činjenica da će se festival u Beogradu iskoristiti kao mesto "promocije države Kosovo". S tim u vezi, ponovićemo reči žirija i zaključiti da je i u ovoj situaciji u pitanju upravo pomenuta "repetetivnost promašenih politika i netolerancije".