Kultura
Jedan prema 20: Ćirilične knjige odavno gube utakmicu, čak i u Srbiji
Distributeri iz BiH, Crne Gore ili Hrvatske nisu zainteresovani za ćirilične knjige
Nije novost da u Srbiji knjige štampaju na latinici više nego na ćirilici.
Poražavajući je odnos 1:20 u korist latiničnih naslova. Latinica preovlađuje u izdanjima profesionalnih izdavača, ali i u knjigama ustanova koje se bave zaštitom kulturnog nasleđa, zavoda, arhiva, instituta, fakulteta.
Ovakvo stanje se pogoršava na štetu ćirilice, na štetu identitetske vrednosti, rečeno je na jučerašnjem skupu u Narodnoj biblioteci Srbije.
Organizatori iz Saveta za srpski jezik pozvali su izdavače, predstavnike resornog ministarstva, predstavnike udruženja pisaca da zajedno sagledaju šta podstiče sve veće korišćenje latinice u izdavaštvu i kakva je uloga pravnog okvira i donosilaca odluka u kulturi u tome.
Odziv, nažalost, nije bio veliki. Brojne izdavačke kuće nisu imale svog predstavnika, kao ni Ministarstvo kulture.
Malobrojne prisutne pozdravio je Vladimir Pištalo, direktor NBS i ubrzo napustio okrugli sto.
"Postoje države u svetu koje ne preuzimaju latinično pismo uprkos procesu vesternizacije. I Srbi mogu da koriste latinicu za strane jezike, a ćirilicu u 'unutrašnjem saobraćaju'", smatra prof. dr Zoran Avramović, sociolog kulture.
Istakao je da distributeri iz BiH, Crne Gore ili Hrvatske nisu zainteresovani za ćirilične knjige, ali je i vrednost kulturnog samopoštovanja značajna u izdavaštvu. Knjiga nije usmena reč koja je list na vetru, već mali pisani spomenik koji decenijama opstaje. U tom kontekstu, nisko vrednovanje sopstvenog nacionalnog pisca može da bude samo stvar pojedinca.
Kako je rekao, lični izbor izdavača koje će pismo koristiti pora se susresti sa institucijama koje brinu o kulturnom nasleđu.
Naglašavajući da u Srbiji postoji pravni sistem zaštite kulturnog nasleđa, Avramović je istakao da samo ćirilica ne uživa zaštitu i da se nešto mora učiniti.
"Budući da je Ministarstvo kulture najveći kupac knjiga potrebno je sačiniti listu kriterijuma za otkup, među kojima bi jedan od najvažnijih bilo pismo na kome je knjiga štampana", dodao je on.
Lingvista prof. dr Miloš Kovačević je rekao da je naša država čudna u odnosu na vlastite identitetske kriterijume, jer je srpski jezik prvi put uveden u Zakon o jeziku i pismu 7. maja 2010. godine, do tada je bio srpskohrvatski.
Kovačević kaže da je 2008. potpisan Sporazum sa Kongresnom bibliotekom u Vašingtonu (SAD), prema kojem se sve srpske knjige štampane na latinici, i to retroaktivno, od kraja 19. veka, kategorizuju kao hrvatske.
"Kada sagledamo šta je sve štampano na latiničnom pismu, možemo samo da se zapitamo šta nama u svetu pripada kao kulturna baština", naglasio je.
Predsednik Udruženja profesionalnih izdavača Zoran Hamović rekao je da srpski narod nije ugrožen od latinice.
"Ima mnogo drugih stvari koje se provlače preko latinice. Glupost je i na latinici i na ćirilici - glupost. Neću se založiti da ona bude objavljivana. latinica može da nosi mnogo srpskije teme kojima ćemo delovati i u okruženju. Naša dužnost jeste da koristimo latinicu da bismo svoju misao predali drugima na čitanje ako nisu sposobni da čitaju na ćirilici. Želim od srca da poštujem ćirilicu zato što je to moje pismo", istakao je.
U diskusiji su učestvovali i prof. dr Aleksandar Milanović, predsednik Saveta za srpski jezik, Živorad Ajdačić, predsednik KPZ Srbije, Dušan Babić, upravnik SKZ, izdavač Milan Otrlić, Vidak Maslarović potpredsednik UKS i Milan Jovanović urednik u "Službenom glasniku".
