Magazin
Igračke protiv gedžeta: Manje vremena pred ekranom može popraviti ponašanje dece
Telefoni i tableti sve češće zamenjaju igračke, slikovnice, odlazak napolje i druge neophodne stvari koje pomažu deci da se pravilno razvijaju i rastu. Srećom, negativni efekti koje prekomerno korišćenje uređaja donosi se mogu izbeći na vreme, posebno ako roditelji smanje dozvoljeno "vreme za ekrane" na ovaj broj sati u nedelji.
Deca u proseku provode sedam do osam sati dnevno pred ekranima. Međutim, kada bi se ovo vreme drastično smanjilo, moglo bi dovesti do ozbiljnih i pozitivnih promena u ponašanju, prema rezultatima nove studije.
Korišćenje telefona i tableta je postala jedna od glavnih vidova razbibrige za decu. Ipak, poznato je da ovo može da dovede do lošeg ponašanja, pod dejstvom uticaja negativnog i neprimerenog sadržaja, a takođe je dokazano da loše utiče na rast i razvoj.
Srećom, rešenja postoje - otkriveno je da su deca, kojoj je u ovoj danskoj studiji drastično smanjeno vreme ispred ekrana, pokazala značajna poboljšanja u ponašanju i emocionalnom blagostanju.
Od polovine porodica koje su učestvovale u novoj studiji je zatraženo da ograniče slobodno vreme svoje dece pred ekranom na najviše tri sata nedeljno - što je ogromna promena u odnosu na prosečnih sedam do osam sati dnevno koje većina dece provodi gledajući sadržaj na telefonu ili tabletu. Deca su bila uzrasta od 4 do 17 godina.
Deca kojoj je vreme bilo smanjeno su pokazivala prosocijalno ponašanje i bolje regulisanje sopstvenih emocije, a bila su sposobna i da kvalitetnije komuniciraju sa okolinom.
Ovo je posebno važno s obzirom da brojni roditelji danas koriste tehnologiju kao primarni izvor zabave i upijanje informacija za dete, ali s obzirom da se ne može garantovati da je sav sadržaj bezbedan i koristan, može doći do brojnih problema u razvoju. Pored toga, ova aktivnost sprečava uživanje u neophodnim fizičkim aktivnostima za decu koja rastu.
Ovo je još jedan primer u nizu dokaza koji potvrđuju da bi deci trebalo zabraniti da gledaju pred ekrane što duže (barem do treće godine života), jer to može dovesti do kašnjenja u razvoju.
Takođe je otkriveno da bebe i mala deca kojima je dozvoljeno vreme ispred ekrana imaju veću verovatnoću da ispolje atipična ponašanja povezana sa neurorazvojnim poremećajima, kao što su autizam i poremećaj pažnje/hiperaktivnosti.
U ovom slučaju, istraživači su takođe otkrili da su količina vremena koje bi bebi bilo dozvoljeno pred ekranom i njihova starost direktno uticali na njen razvoj. Svaki sat vremena ispred ekrana povećavao je šanse da dete dobije senzorne probleme za 23 odsto kada dete ima 18 meseci, ali bi pao na 20 odsto kod onih koji su imali 24 meseca.
Jedini izuzetak su video pozivi, pošto je socijalna prednost ove vrste komunikacije verovatno korisna za razvoj deteta.
