Zbog čega je ruski pisac Nikolaj Gogolj skrivao svoje pravo prezime

U svakom ruskom gradu postoji ulica Nikolaja Gogolja. Njegovo ime krasi i mnoge kulturne institucije, restorane i slično, a njegovi spomenici - trgove i parkove širom zemlje. Međutim, oko njegovog prezimena postoje brojne neusaglašenosti o kojima književni kritičari ne prestaju da pričaju ni danas.

Koje je pravo prezime Nikolaja Gogolja

Pravo prezime Nikolaja Gogolja bilo je Janovski - nastalo od poljskog imena Jan, odnosno Ivan. Jedan od predaka ruskog književnika je, kako bi prešao iz nižeg u viši društveni stalež, mnogo pre nego što se Nikolaj rodio, falsifikovao dokumenta i tako "magično", preko noći, postao Janovski-Gogolj.

Da li je Nikolaj znao za ovu papirološku malverzaciju ili ne niko sa sigurnošću ne može reći, ali, živeći u Sankt Peterburgu, on se dugo godina predstavljao baš tako, koristeći oba prezimena. Sve do 1830. godine, kada se odjednom odrekao jednog i postao (samo) Nikolaj Gogolj. 

Zbog čega je to uradio on nigde nije naveo, ali istoričari i poznavaoci književnosti smatraju da se ja taj način on pokušao da se distancira od svog pravog porekla. Drugim rečima, želeo je da u narodu ostane upamćen kao ruski pisac i da se nigde ne spominje njegova veza sa Poljacima.

Sklonosti ka lažima i prevarama Gogolju nisu bile strane

Prezime nije jedino što je Gogolj skrivao. Književnik je generalno bio sklon laganju, manipulisanju, pa čak i namernom izbegavanju prijatelja i publike. Kada bi mu u goste došao neko nepozvan, on je imao dve taktike: ili bi se pravio da spava dok gost ne ode, ili je jednostavno izlazio iz prostorije i više se nije vraćao.

Jednom je Gogolj sličnu scenu napravio i u pozorištu, nakon završetka predstave "Revizor". Publika je oduševljena izvedbom stajala u sali čekajući pisca da izađe kako bi mu aplaudirala, a on je, bez imalo stida, samo izašao na zadnji izlaz i nestao u noći.

Njegove nagle promene raspoloženja i nebrojane laži dovele su na kraju do toga da mu niko, pa ni najbliži prijatelji i članovi porodice, više nisu verovali. Sve što bi on izgovorio ili uradio oni su doživljavali kao laž i manipulaciju i još jedan u nizu pokušaj da od svih napravi budale.

Razlog devijantnog ponašanja je bolest

Vrsni poznavaoci Gogoljevog lika i dela tvrdili su da je razlog njegovog devijantog ponašanja leži zapravo u bolesti. Prema pojedinim nezvaničnim navodima, pisac je 1839. godine poveo da vodi bitku sa duševnim rastrojstvom, koje je nastalo kao posledica malarije, koju je dobio u Rimu.

Duboko nesrećan, on je navodno počeo da traži način da se zabavi i da u svoj život unese makar malo smeha. Istina, ovo nije bio najbolji način, ali je u tom trenutku bolesnog književniku bio verovatno jedina opcija.