Zašto navijamo za autsajdere - odgovor otkriva mnogo toga o nama samima

Interesovanje i uspon autsajdera je utkan u narative istorije - od bajke o Pepeljugi i izmišljenog Rokija Balboe do stvarne Erin Brokovič - jednostavno ne možemo odoleti pričama u kojima slabi i ranjivi pobeđuju jake i moćne. Ovu sklonost posebno možemo sada da vidimo u sportu, dok traju Olimpijske igre u Parizu i sigurno primećujemo da često navijamo za zemlje i takmičare sa manjim istorijskim uspehom.

Dragi gubitnici

Na prvi pogled, "efekat autsajdera" prilično je neobičan s obzirom na poznatu ljudsku opsednutost statusom i prestižom. Prema teoriji socijalnog identiteta, često svoje samopoštovanje baziramo na uspehu naše grupe. Kao rezultat toga, obično poraz naših idola doživljavamo kao lični neuspeh, što nas dovodi do manje samopouzdanja u sopstvene sposobnosti.

Zašto bismo se dobrovoljno dovodili u takvu razočaranje i podržavali autsajdera? Više ima smisla da se poistovetimo sa pobednicima bilo kog događaja, zar ne? Ipak, nauka, a i naše srce ne kažu tako.

Simpatije prema autsajderima

Istraživanje Džozefa Vandela sredinom dvehiljaditih i njegovih kolega ispitivalo je efekat autsajdera kroz niz eksperimenata. U jednom eksperimentu, učesnici su pokazali veću sklonost prema zemljama sa manje osvojenih medalja na Olimpijadi. U drugom učesnici su više truda pripisivali timovima predstavljenim kao autsajderi u košarkaškoj utakmici. U poslednjem eksperimentu, pokazalo se da simpatije prema autsajderima opadaju ako se otkrije da su ti timovi bogati. Zaključak istraživanja je da privlačnost autsajdera proizilazi iz osećaja nepravde i percipiranog nedostatka. "Nepovoljan položaj izaziva osećaj nepravde kod većine ljudi koju žele ispraviti", napomenula je Vandelova ekipa u svom radu.

Intervju

Srebrna medalja i suze: Sportistima je srebro najveći poraz, teže im pada nego bronza, kažu psiholozi

Ko osvaja naša srca na Olimpijadi

Efekat autsajdera se može lakše uočiti u našim stavovima prema sportistima koji se takmiče na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. u narednim nedeljama, jer smo skoro uvek na strani takmičara koji se nadaju da će dokazati svoju vrednost u odnosu na statističke prognoze. Od britanskog plivača Adama Pitija do Dominikanske troskakačice Tee Lafond, mnogi sportisti već privlače pažnju svojim takmičenjem. Možda smo zadivljeni snagom i brzinom favorita, ali oni koji se bore protiv šansi će osvojiti naša srca.

Deca na strani pobednika

Mala deca nemaju ovih briga. "U ranim godinama života, deca se drže na strani jačih. Tek sa učenjem moralnih vrednosti počinju da žele da uspostave neku vrstu pravde ili jednakosti među pojedincima", kaže Fransoa Keske, post-doktorski istraživač.

Stvarne posledice

Većina nas su samo posmatrači kada navijamo, naravno, ali Keske sumnja da povećana empatija prema autsajderu može oblikovati naša mišljenja u mnogim različitim oblastima "od pravde, politike, međunarodnog rešavanja konflikata, i, naravno, ponašanje navijača u sportu": "Čini se da je ovaj efekat veoma jak, i može se posmatrati kod skoro svih, nezavisno od pola učesnika i samoprocene dominacije", kaže.