Za šta se sve u domaćinstvu koristila tradicionalna ruska pećnica

Velika kamena pećnica je u tradicionalnim ruskim domovima bila glavna "zvezda", koja je osim svoje osnovne funkcije obavljala i niz drugih. Jedna od najzanimljivijih podrazumevala je "pečenje" tek rođenih beba, ali to nije sve što je ovaj kuhinjski element pružao jednom domaćinstvu - to je samo vrh ledenog brega.

Počasno mesto za spavanje

Budući da je u pećnici i njenoj neposrednoj blizini uvek bilo toplo, ona je bila jedno od omiljenih mesta za spavanje, naročito u zimskim mesecima. "Krov" peći bi se prekrivao improvizovanim dušecima, na kojima bi spavali ili najstariji ili najmlađi članovi porodice, koji su obično najosetljiviji na hladnoću. Kada bi u posetu dolazili gosti, ovo počasno mesto za spavanje bi se ustupalo njima, kako bi im sve bilo potaman i kako se oni ne bi kojim slučajem razboleli.

Idealan prostor za odlaganje i sušenje

Pećnica je Rusima služila i kao prostor za odlaganje stvari, jer je ona bila toliko velika da je u nju moglo da se spakuje čak i više nego u ostavu. U njoj se nisu čuvale samo namirnice i ostaci hrane od prethodnog obroka, već i alati, drva i oruđe za rad. U zimskim mesecima u peći su se čak sušile i stvari, a pojedine domaćice koristile su je i za sušenje pečuraka, paprika i drugog povrća.

Nema banje? Nema problema!

Tradicionalna ruska banja bila je poput svetinje, ali nju nije mogao da priušti baš svako. Ali zato peć jeste, pa je ona često korišćena i za kupanje. Kako? Vatra bi se gasila, a na pod bi se stavljala slama i metalne kante sa vodom. U još uvek toploj pećnici voda bi brzo krenula da se zagreva i ispušta paru, što je onima koji nisu imali banju bila sasvim prihvatljiva alternativa. Kako bi doživljaj bio što potpuniji, koristile su se i metlice breze, a uz poneku čašicu votke uživanje je moglo da traje satima.

Kad blizu nema lekara i peć je dobra zamena

Pećnica je bila i mesto za lečenje u staroj Rusiji, posebno kada bi se neko od ukućana prehladio. Tada bi se nakvašen pod prekrivao lekovitim biljem na koje je stavljana čista posteljina, a na nju smeštan "pacijent". Isparenja bilja korišćena su za inhalacije, a ovakva terapija trajala je nekoliko sati. Nakon izlaska iz peći bolesnika bi umotavali u vunenu maramu kako bi se toplota što duže zadržala, zahvaljujući čemu su simptomi obično nestajali već narednog dana.