Moskovska tradicija ispijanja čaja: "Čaja i šećera, moliću ljubazno!"
Šta je to što je objedinjavalo svaku rusku porodicu još od davnina, a i dan danas je deo ruske tradicije koju nije uspeo da promeni ni ubrzan životni ritam? Naravno - tradicionalno ispijanje čaja! U 19. veku tradicija ispijanja čaja u Moskvi je bila toliko popularna i opšte prihvaćena, da jednostavno nije bilo porodice koja je nije praktikovala u svom domu, u krugu porodice ili sa prijateljima, šoljica čaja uz prijatne razgovore bila je deo svakodnevice, a čak su i brojni etnografi svojevremeno o tome pisali kao o delu ruske kulture.
Čaj za stanovnike Moskve u 19. veku nije bio samo napitak. Oko čaja se stvorio čitav ritual, koji je bio protkan svojevrsnom filozofijom a čaj su ispijali svi građani, nezavisno od svog materijalnog statusa, a pili su ga svuda: kod kuće, u gostima, u kafanama i restoranima, u prirodi, pa čak i u putu. Uz napitak, obavezno su se služile suške - zapečeni hrskavi kolutići od testa nalik đevrecima, sa zrnima maka preko.
Kako se ispijao čaj
Kada bi došao u goste, već sa vrata gost bi domaćinu rekao "Čaja i šećera, moliću ljubazno!", a domaćin bi odgovarao "Samo izvolite!" i pozivao da mu se pridruži za stolom. Otkazati gostu u pripremi i ispijanju čaja bila je nezamisliva grubost i nekultura. Ispijanje čaja smatralo se završenim kada bi gost okretao šoljicu naopačke i na njeno dno stavljao ostatak šećera (pre se šećer služio u komadima, najsličnijim današnjim kockama, koji su bili posebnim nožem odlomljivani sa velike kocke). Naravno, kao i za većinu tradicija, i za ovu se vezuju određena verovanja, odnosno sujeverja. Tako je po ruskom verovanju pucketanje samovara na uglju označavalo da će razgovor uz čaj biti prijatan i nagoveštavalo dobro raspoloženje, dok bi zvižduk samovara značio neprijatnosti.
Stanovnici Moskve čaj su ispijali svuda, i u bilo koje doba dana, a obavezno je bilo okupljanje oko šoljice čaja u četiri sata popodne. Život u gradu u to vreme se zaustavljao a svi su odlazili kućama ili u goste da uživaju u ovom okrepljujućem napitku.
Jak čaj smatrao se najboljim, dok su o lošem (slabom) čaju govorili da se kroz njega može "videti Moskv" što je označavalo da je nedovoljno čaja stavljeno na tu količinu vode, pa se napitak providi.
Preduzetnici, trgovci i veleposednici tradicionalno ispijanje čaja digli su, u skladu sa svojim statusom i mogućnostima na jedan viši nivo, pa su tako uz šolju čaja obavezno imali i veliku količinu slatkiša, a u sam napitak dodavali razne vrste likera. Njihovi zaposleni, često su uz zaradu i ishranu ugovarali i čaj, kao vrstu nadoknade za rad i trud.
U Moskovskim prodavnicama mogli su se pronaći čajevi za sve, nezavisno od klase kojoj su pripadali: od najjeftinijih, koji su bili sačinjeni od mešavina različitog bilja, do najskupljih kineskih čajeva. Među svim prodavnicama čajeva isticala se prodavnica čaja, Perlov, na Mjasnickoj ulici, koja posluje i dan danas, doduše pod izmenjenim nazivom.
