Magazin
Od posuđa do kozmetičkih proizvoda: Gde mikroplastike ima najviše u domu
Vazduh, voda i hrana u domu su puni sitnih čestica mikroplastike, za koje je potvrđeno da štetno utiču na životnu okolinu, ali i zdravlje. Možda su neizbežne, ali jednostavnim zamenama u kući možemo smanjiti količinu mikroplastike na koju nailazimo u svom okruženju.
Mikroplastika dodiruje svaki aspekt našeg života - manja je od zrna soli, a mi sa njom "komuniciramo" više nego što možemo da zamislimo. Ljudi godišnje udahnu oko 22.000.000 mikro i nanoplastike, a to je zato što se nalazi u hrani, vodi i vazduhu, ma gde god se okrenemo. Otkrivena je u krvi i plućima i tek sada počinjemo da shvatamo njen efekat na zdravlje, a istraživanja sugerišu da bi trebalo da budemo zabrinuti.
Skoro sve je kontaminirano nano i mikroplastikom
Dobar deo ovih čestica dolazi iz kuhinje. Proizvodi koje smo kupili su većinom u plastičnoj ambalaži, a kuhinjski delovi su prepruni teflonskog posuđa, plastičnih pribora i dasaka za sečenje. Kada koristimo te proizvode oslobađamo milione mikročestica, i o tome treba posebno razmisliti. Dakle, koristiti drvene daske za sečenje, a šerpe i tiganje od nerđajućeg čelika ili livenog gvožđa.
Drugi način da ograničimo svoju izloženost je da filtriramo vodu iz slavine - analiza iz 2019. godine otkrila je da se plastična vlakna nalaze u skoro 95 odsto uzoraka vode iz česme u Americi. Trebalo bi uzeti u obzir ekološki prihvatljive opcije tokom čišćenja, jer su sunđeri, krpe za suđe od mikrovlakana i kuhinjske četke glavni prestupnici u "raspršivanju" mikroplastike.
Oprez sa kozmetičkim proizvodima
Čak 90 posto svih kozmetičkih proizvoda sadrži mikroplastiku, koja se dodaje za boju i sjaj. Kada se ovi proizvodi isperu pod tušem, oko 100.000 plastičnih čestica preplavi kanalizacioni sistem, izbegavajući filtere za otpadne vode i zagađujući vodene tokove.
Industrija koja u fokus stavlja dezodoranse je odgovorna za milione kilograma plastičnog otpada godišnje. Vlažne maramice koje su delimično napravljene od plastike razgrađuju se tek posle jednog veka, a više od dve milijarde brijača za jednokratnu upotrebu svake godine stigne na deponije, piše Nešnal Džiografik.
Neophodno je pronaći zdrave i razgradive alternative, kako samih proizvoda, tako i ambalaža u koje se pakuju.
Takođe, mnogi odevni predmeti su "opterećeni" plastičnim mikrovlaknima, te se preporučuje sortiranje i razdvajanje sintetičkih materijala poput poliestera, najlona i akrila od prirodnih tekstila kao što su pamuk, lan.
