Magazin
Prozak dospeva u vode, menja ponašanje riba i može ugroziti njihov opstanak, pokazuje istraživanje
Kako je globalna potrošnja lekova povećana, razni ostaci su preko otpadnih voda dospeli u reke i potoke, što je izazvalo u naučnim krugovima veliku zabrinutost zbog uticaja na ekosisteme i divlje životinje. Nedavna studija upravo to dokazuje - naime, antidepresiv prozak koji dospeva u tela riba utiče na iste i smanjuje brzinu spermatozoida.
Farmaceutsko zagađenje reka, potoka i kanala antidepresivom prozak narušava tela i ponašanje riba na načine koji mogu ugroziti njihov dugoročni opstanak, pokazala je australijska studija.
Niske koncentracije fluoksetina, antidepresiva poznatijeg kao prozak, utiču na vitalnost spermatozoida kod mužjaka gupija kroz više generacija, otkrilo je istraživanje objavljeno u časopisu Animal Ecology. Istraživači su izabrali fluoksetin jer je "prilično sveprisutan".
"Hiljade hemikalija svakodnevno se izbacuju u naše vode", kaže koautorka studije, dr Upama Aič.
Rekla je da promene uočene kod gupija pri niskim koncentracijama leka treba shvatiti kao upozorenje o njihovoj sposobnosti "da žive, prežive i napreduju u zagađenom okruženju".
Kako je teklo istraživanje
Istraživači su 3.600 divljih gupija nasumično rasporedili u akvarijume opremljene šljunkom i vodenim biljkama.
Tokom pet godina, akvarijumi su tretirani različitim koncentracijama fluoksetina u skladu sa nivoima koji se nalaze u prirodnom okruženju. Naučnici su zatim proučavali efekte na ponašanje, tela i reproduktivne osobine muških riba kroz više generacija.
Naglašeno je da je mala izloženost lekovima uticala na stanje mužjaka u celini, "što je zaista važno, zbog parenja, borbe sa drugim mužjacima i opstanka". Izloženost niskim dozama takođe je smanjila brzinu spermatozoida, ali je povećala dužinu gonopodijuma, peraje koji koriste za oplodnju.
Ona je dodala da je izloženost leku takođe smanjila varijacije u aktivnostima i ponašanju pri preuzimanju rizika, što bi moglo uticati na to kako će da reaguju na promene u divljini.
"Lekovi su napravljeni da deluju u niskim dozama, što bi moglo da se objasni zašto postoji duboki efekti pri niskim koncentracijama", kaže dr Mina Saristo.
Ona je vodila istraživanje Agencije za zaštitu životne sredine koje je otkrilo 18 uobičajenih farmaceutskih proizvoda u četiri reke i potoka u Viktoriji, uključujući uzvodno i nizvodno od postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Testiranja su otkrila postojanje uobičajenih antidepresiva, lekova za krvni pritisak, srce i epilepsiju, kao i kofein i antibiotike.
Agencija je takođe testirala prisustvo lekova u ribama koje se često love, a najveće koncentracije koje su pronađene vezane su za antidepresive. Istakla je da ljudi ne treba da bacaju lekove u toalet i da umesto toga, nepotrebne i istekle lekove vrate u apoteku, piše Gardijan.
