Magazin
"Sečivo samuraja": Zašto se tako lako posečemo na papir
Oštar bol, krvarenje koje traje nekada i satima, osetljivost regije u narednim danima, pa čak i nedeljama - sve ovo izaziva naizlged banalna posekotina papirom. Da li je svaki papir jednako opasan i šta utiče na to da do posekotine uopšte dođe, objasnili su fizičari koje je broj povreda ovog tipa veoma zabrinuo.
Svakodnevno se neko od nas iseče običnim listom papira, a ove posekotine su nekada toliko duboke i velike da zarastanje traje danima, pa čak i nedeljama. Do sada su sva istraživanja na ovu temu bila fokusirana na zdravstvene rizike koje ova povreda nosi i verovatnoću infekcije, a sada su danski naučnici odlučili da odu korak dalje i ustanove koja je vrsta papira najopasnija. Zbog čega? Kako bi se smanjio broj ovih banalnih povreda u svakodnevnom životu.
Najviše povreda izaziva ova vrsta papira
Rezultati istraživanja pokazali su da se ubedljivo najveći broj povreda dešava prilikom korišćenja kancelarijskog papira, odnosno papira za štampače, novina, "post-it" papirića koji su lepljivi sa jedne strane, kao i časopisa. Razlog se krije u debljini papira, koja je, kada je reč o navedenim predmetima, oko 65 mikrometara uz odstupanje od oko 5 mikrometara. Objašnjenje naučnika je jednostavno: ove vrste papira su "idealne" debljine i čvrstine da naprave rez.
Pojašnjenje leži u fizici
Kada je papir isuviše tanak (tanji od 60-ak mikrometara), on nije toliko opasan (iako bismo mogli to pretpostaviti jer je "sečivo" tanje), jer se on jednostavno savije u dodiru sa relativno čvrsom kožom prstiju. Isto tako, ni predebeo papir ne predstavlja toliku pretnju jer se pritisak raspoređuje na većoj površini, čime se umanjuje oštrina. Osim toga, važnu ulogu igra i ugao pod kojim papir dolazi u kontakt sa kožom - najveća verovatnoća da dođe do posekotina je kada on iznosi 20 stepeni.
Papirom se može iseći sve
Tokom eksperimenta, naučnici su osim balističkog želatina koji oponaša ljudski prst koristili i voće, povrće, pa čak i pileće meso. Listove papira različite debljine oni su fiksirali za skalpel kako bi napravili improvizovanu mačetu, a potom pod različitim uglovima pravili rezove. Pod uglom manjim od 7 stepeni papir debljine 65 mikrometara sekao je apsolutno sve. Do "idealne kombinacije" ugla i debljine papira, dolazili su detaljnim fizičkim proračunima, prenosi portal Fizikal Rivju.
