Velika seoba prestonice: Zašto je Lenjin držao u tajnosti prenos glavnog grada iz Petrograda u Moskvu

Ideja da se prestonica "preseli" iz Petrograda u Moskvu razmatrana je još 1917. godine, kada su na vlasti još uvek bili Romanovi. Međutim, ona tada nije zaživela, već se na realizaciju čekalo još skoro godinu dana. Sve ovo vreme projekat je bio obavijen velom misterije, a sve glasine o tome da se glavni grad menja - momentalno demantovane.

Zašto su vlasti došle na ideju da prestonicu "presele" iz Petrograda u Moskvu

Glavni inicijator projekta bio je jedan od rukovodilaca takozvanog Sovnarkoma (Saveta narodnih komesara), Vladimir Bonč-Brujevič, koji je smatrao da je Petrograd previše "lak plen" za Nemce, premda se njihova vojska u tom trenutku nalazila na sveka nekoliko desetina kilometara od centra grada.

Odluka o tome da se Petrograd ukine kao prestonica, a državni aparat prenese u Moskvu zvanično je doneta 26. februara 1918. godine, a odmah po njenom potpisivanju počelo je hitno prenošenje svih hartija od vrednosti i rezervi zlata. Čak su i stanovnici primorani da se brže bolje presele u druge gradove širom zemlje.

"Strogo poverljivo": Selidba organizovana pod okriljem noći i to sa razlogom

Jedan od najznačajnijih događaja "preseljenja" prestonice bilo je preseljenje Vladimira Iljiča Lenjina, koje je počelo uveče, 10. marta, u tačno 9 sati i 30 minuta. Vožd proletarijata izašao je iz zgrade sa svojom suprugom, sestrom i glavnim inicijatorom ove ideje, a kola koja su ih čekala ispred tajno su ih odvezla do železničke stanice.

Tamo su oni pod okriljem noći neopaženo prešli u voz i nestali iz Petrograda. Misija uopšte nije bila jednostavna: trebalo je sve organizovati tako da niko ne posumnja da je u vozu Lenjin i da se u Moskvu stigne za što kraće vreme. Uveče 11. marta, nakon skoro 24 časa kalckanja u vozu, Lenjin i njegovi saputnici našli su se u novoj prestonici.

Velika "čistka" grada i proglašenje nove prestonice Rusije

Nakon 5 dana organizovan je Sveruski kongres saveta, na kome je bilo ozvaničeno da je došlo do privremenog "preseljenja" glavnog grada. Odmah nakon toga u Kremlju su počele da se uređuju kancelarije za zaposlene u administraciji državnog aparata, a pošto mesta nije bilo dovoljno, zakupljeno je i 30 apartmana u jednom hotelu u blizini.

"Čišćenje" grada od bivših monarhista, kapitalista i ostalih neistomišljenika sovjetskog režima teklo je punom parom: njihove vile i stanovi momentalno su prešli u vlasništvo države, a iz grada je iseljeno skoro pola miliona stanovnika. Međutim, razvoj grada je neko vreme stagnirao. Rast je uočen tek nakon 1922. godine kada je Moskva znanično proglašena prestonicom.