Magazin
Astronauti se češće "zaglavljuju" u svemiru nego što mislimo
"Astronauti su "zaglavljeni" na Zemlji, ne u svemiru", prema rečima bivšeg NASA astronauta, pojašnjavajući da astronauti zapravo nemaju osećaj da su zarobljeni u svemiru, već da je to samo utisak ljudi na Zemlji. Slučaj "Boingovog" Starlajnera, na kome će astronauti Sunita Vilijams i Beri Vilmor provesti mnogo više vremena u svemiru nego što je bilo prvobitno planirano, naveo je mnoge ljude da se zapitaju: Da li je ovo izuzetak? Prema iskusnim stručnjacima, odogovor je - ne.
Zbog tehničkih problema sa svemirskim brodom Starlajnerom, astronauti Sunita Vilijams i Beri Vilmor provešće 8 meseci duže nego što je planirano na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Pretpostavlja se da će se na Zemlju vratiti tek februara 2025. godine, iako je prvobitno misija trebalo da traje samo osam dana.
Ali ovi astronauti nisu prvi svemirski putnici koji su se "zaglavili" u svemiru, a verovatno neće biti ni poslednji. Ovakve poteškoće su očekivane - štaviše, Vilijams i Vilmor su možda potajno zadovoljni.
"Astronauti sebe smatraju 'nasukanim' na Zemlji, a ne u svemiru, tako da je ovo za njih ogroman poklon," kaže Kris Hedfild , bivši NASA astronaut, pilot spejs šatla i dugogodišnji komandant posade na Međunarodnoj svemirskoj stanici, "To je svrha naše profesije."
Bez obzira na uzrok produženja misije, kašenjenja, astronauti i svemirske agencije se pripremaju za ove situacije, prenosi "Nešnal džiogrefik".
Hedfild kaže da se problemi uvek mogu očekivati tokom prvog leta bilo koje svemirske letelice, ali dodaje da razume zašto je NASA odlučila da bude posebno pažljiva kako bi osigurala bezbednost posade.
"Pripremate se decenijama tako da imate priliku da provedete duži vremenski period u svemiru, a to je njihov kratak let pretvorilo u dugotrajan let", obajšnjava Hedfild. S obzirom da su iskusni astronauti, Vilijams i Vilmor su verovatno pozitivno odgovorili na ovo kašnjenje, spekuliše Hedfild. "Na kraju svakog mog leta u svemir, da je neko rekao 'imaš još tri meseca gore', to bi bila najbolja stvar koju bih mogao da čujem," kaže on.
Obično nije problem kada astronauti moraju da provode više vremena u svemiru nego što su očekivali, prema profesoru astronautike na Univerzitetu Južne Kalifornije Majku Grantmanu. Međutim, duži boravak u svemiru mogao bi biti opasniji za starije astronaute, koji bi patili od efekata gubitka mišića i osteoporoze zbog mikrogravitacije. Ako ništa drugo, situacija sa Starlajnerom je primer kako iskusni astronauti mogu da se nose sa problemima.
Stručnjaci dodaju da je ovaj slučaj primer da, bez obzira na mere bezbednosti koje vladaju prilikom dizajniranja letelica u kojima će biti ljudi, nepredvidivi izazovi uvek mogu da se dese i potrebno je da svi uključeni u misiju budu spremni na to.
"Dodatni mozgovi i parovi ruku"
Što se tiče toga kako će posada Starlajnera provesti svoje dodatno vreme u svemiru, Vilijams i Vilmor su se efektivno pridružili postojećoj posadi svemirske stanice i tamo će imati određene uloge do povratka u februaru.
"NASA i saradnici su srećni što imaju dodatnu produktivnost na brodu, sa dva dodatna mozga i para ruku, pomoću kojih mogu da sprovode istraživanja i održavaju veoma složenu Međunarodnu svemirsku stanicu", kaže bivši NASA astronaut Tom Džons.
Napominje da su dva robotska teretna broda već došla do Starlajnera, verovatno noseći dodatne zalihe za astronaute. Hedfild kaže da su Vilijams i Vilmor iskusni astronauti koji će lako podneti svaku neprijatnost, dodajući da niko ne postaje astronaut jer je to udoban posao. Osim toga, oboje su proveli veći deo svog života pripremajući se upravo za ovu vrstu scenarija. "Ovo je kao najbolji božićni poklon koji su oboje mogli da dobiju", kaže on, "Zamenio bih mesta sa njima u trenu."
Nije jedini slučaj
Postoji duga istorija svemirskih putnika koji su proveli više vremena nego što se očekivalo u svemiru, zbog prepreka na koje su naišli pre vraćanja na Zemlju.
Najpoznatiji slučaj je slučaj Sergeja Krikaljeva, kosmonauta na svemirskoj stanici Mir tokom raspada Sovjetskog Saveza. Krikaljev je poleteo 18. maja 1991. sa Bajkonura u Sovjetskoj Socijalističkoj Republici Kazahstan i planirao je da na Miru provede oko 150 dana. Ali Sovjetski Savez se raspao tokom njegove misije, a nerešena pitanja o njegovom povratku zadržala su ga u svemiru ukupno 311 dana - što je bio svetski rekord u to vreme.
Svetski rekord za najveći broj dana provedenih u svemiru ima ruski kosmonaut Valeri Poljakov, koji je proveo 437 uzastopnih dana na svemirskoj stanici Mir 1994. i 1995. godine.
