Magazin
Najvažniji nutrijenti koji često nedostaju deci
Deca su često izbirljiva u jelima, neka su i izrazito kategorična i neće da okuse određene namirnice. Roditelji pokušavaju na sve načine da ih nagovore da bar probaju, ali bez uspeha. Odbijanje ili nedovoljno izbalansirana ishrana može uticati da mališanu nedostaju određeni nutritijenti, a među čestim su vitamin D i vlakna.
Iako se roditelji trude da deci nude zdrave i izbalansirane obroke, jednostavno ne mogu da znaju da li mališani zaista jedu kako bi trebalo. Koje su to hranljive materije koje deca ne dobijaju dovoljno?
Vitamin D
"Jedan nutrijent koji velika većina dece ne dobija dovoljno je vitamin D", kaže dr Geri Kirkilas. I naučna istraživanja to potvrđuje, pokazujući da 60 odsto dece uzrasta od 6 do 11 godina imaju nedostatak ovog vitamina.
Lekar objašnjava da ono što je specifično u vezi sa vitaminom D je to što se ne nalazi u mnogim namirnicama. Iako ga ima i lososu, pečurkama, jajima i kravljem mleku, primarni način da se dobije dovoljno je sunčeva svetlost. "Vitamin D igra veliku ulogu u zdravlju imuniteta, regulaciji krvnog pritiska i mentalnom zdravlju. Važan je za apsorpciju kalcijuma, koji igra značajnu ulogu u razvoju kostiju", naglašava Kirkilas.
Vlakna
Kada deca ne dobijaju dovoljno vlakana koji se nalaze u voću, povrću, žitaricama, raste verovatnoća da će se razboleti i da su pod većim rizikom od gojaznosti. To je zato što hrana bogata vlaknima ima tendenciju da obiluje hranljivim materijama, dok jela sa niskim sadržajem vlakana su logično siromašna hranljivim materijama, ali su bogata ugljenim hidratima i šećerom.
"Ključna su za varenje, tako da ako vaše dete ne dobija dovoljno, te raste verovatnoća da imati probleme sa zatvorom ili dijarejom", naglašava Dženi Baglej, dijetetičar, a piše Hafpost.
Lutein i zeaksantin
Nalaze u zelenom, lisnatom povrću kao što su kelj, spanać, brokoli i grašak i neophodni su za zdravlje očiju, a utiču na zdravlje očiju i kognitivne funkcije, kao što su pamćenje i pažnja: "Nedostatak ovih hranljivih materija može dovesti do lošijih vizuelnih performansi, uključujući poteškoće sa čitanjem i prepoznavanjem detalja, što može uticati na učenje", naglašava pedijatar Tanja Altman.
Što se tiče tinejdžera, lekari kažu da moraju da jedu više nego ranije, a još je važnije da dobijaju dovoljno hranljivih materija. U ovom periodu treba obratiti pažnju na gvožđe i kalcijum koji je veoma važan nutrijent za rast i zdravlje kostiju - posebno tokom puberteta i tinejdžerskih godina kada je rast brz.
Ako je dete, bez obzira koliko ima godina izbirljivo u hrani i testovi krvi pokazuju da ne dobija dovoljno određenih hranljivih materija, tada pedijatri predlažu da bi trebalo da uzme suplementaciju. Kirkilas je takođe istakao da kako tinejdžeri počnu sami da odlučuju šta će jesti, za njih je korisno da nauče kako izgleda ispunjavanje potreba za hranljivim materijama, što može uključivati rad sa nutricionistom.
