Magazin
Lepota koja ubija: Zbog čega je jezero Troickog najopasnije jezero u Rusiji
Bajkalsko jezero, Pećina straha, Manjpupunjor, Plato Putorana, Grad mrtvih - Rusija vrvi od neverovatnih, mističnih destinacija. Svaka od njih je posebna na svoj način, ali ni jedna nije smrtonosna kao što je jezero Troickog.
Da biste došli do jednog od najlepših ruskih jezera potrebno je da se zaputite put Kmačatke, a potom produžite i do starog vulkana Semjačik, koji čine tri manja vulkana - Paleo, Mezo i Kajno Semjačik. U grotlu najjužnijeg, Kajno Semjačika se i nalazi jezero Troickog, staro nešto manje od jednog stoleća.
Prvi put jezero Troickog je uočeno tokom ekspedicije 1946. godine i tada ono nije bilo ništa drugačije od bilo kog drugog jezera. Međutim, kada su istraživači naredni put posetili ovo mesto, primetili su nešto neobično: jezero je postalo jarko tirkizne boje. Sledeći put, 2008. ono je ponovo promenilo boju i postalo sivkasto.
Lepota Troickog jezera oduzima dah - u svakom smislu te reči
Za potpuno neprirodne boje vode "kriva" je visoka koncentracija sumpora, a pored toga i abnormalno visoka količina soli za jedno jezero - oko 50 grama po litru, što je više nego u morskoj vodi. Ali, to nije sve: u Troickom jezeru se nalazi i velika količina fluorovodonične kiseline, čija su isparenja izuzetno toksična, a samo jedna kap može izazvati opekotine na koži i razjesti čak i metal.
Pored visokih koncentracija soli i kiselina, ovo vulkansko jezero može se "pohvaliti" i visokom temperaturom vode: u njegovom većem delu ona varira oko 40. podeljka Celzijusove skale, a u pojedinim mestima dostiže i 70. podeljak! Ovakvi uslovi, naravno, ne pogoduju ni jednom organizmu na svetu, pa u jezeru nema ni flore, a ni faune. Čak ni turisti koji ga posete nemaju želju da se okupaju.
Obilazak samo uz posebne mere opreza i sa bezbedne distance
Zbog svoje nesvakidašnje lepote, turistima i istraživačima je ovo jezero veoma interesantno, ali se obilasci organizuju samo sa bezbedne udaljenosti i uz posebne mere opreza. Razloga za to ima dva: prvi - njegova lepota vidljiva je samo iz ptičje perspektive. Sa obale voda izgleda mutno i gubi svoje jarke boje.
Drugi, daleko važniji, tiče se bezbednosti posetilaca: isparenja koja vetar može da nanese na vas ukoliko stojite na obali mogu izazvati oštećenja disajnih puteva i mučninu, a u pojedinim slučajevima i ozbiljno trovanje ispraćeno otokom pluća i paralizom nervnog sistema, pa čak i fatalni ishod.
