Magazin
Više od polovine sveta će osetiti ekstreman uticaj klimatskih promena u narednih 20 godina
Ekstremne padavine i visoke temperature će postati češće pojave u naredne dve decenije, kao posledica klimatskih promena, upozoravaju naučnici. Prema nalazima, čak i prema najoptimističnijem scenariju, više od 1,5 milijardi ljudi širom sveta sigurno će doživljavati nepodnošljive vrućine, nagle poplave i još mnogo drugih vremenskih neprilika.
Skoro tri četvrtine svetske populacije - oko 5,6 milijardi ljudi - će videti značajne promene u dramatičnim vremenskim uslovima, osim ako se emisije ugljenika znatno ne smanje, procenjuju naučnici u Norveškoj.
Otkrili su da se u velikom regionu, uključujući Španiju, Italiju, Maroko, Peru, Indiju, Pakistan i Saudijsku Arabiju, očekuje "jasan i brz" porast temperature i padavina.
Rezultati su doneti nakon što su istraživači iz CICERO centra za međunarodna klimatska istraživanja u Oslu kombinovali četiri velike klimatske simulacije da bi utvrdili koliko bi se najveća moguća količina padavina i temperatura mogla promeniti u naredne dve decenije.
Dok su prethodne studije razmatrale kako klimatske promene mogu uticati na vremenske prilike na nivou određene zemlje, ovaj rad je imao širu perspektivu.
"Fokusiramo se na regionalne promene, zbog njihove povećane važnosti za iskustvo ljudi i ekosistema u poređenju sa globalnim prosekom, i identifikujemo regione za koje se predviđa da će doživeti značajne promene u stopama padavina," kaže vodeći autor dr Karli Ajls.
Prema budućem scenariju u kome se ljudi neće pozabaviti problemom velike emisije gasova i uticaja staklene bašte, otkriveno je da će veliko područje sveta doživeti ekstremne klimatske promene. U ovom slučaju, očekuje se da regioni kao što su Mediteran, Severozapadna i Južna Amerika i istočna Azija vide klimatske promene "bez presedana" tokom naredne dve ili više decenija.
Zajedno će regioni za koje se očekuju brze promene u ekstremnim vremenskim prilikama obuhvatati 70 odsto svetske populacije (5,6 milijardi ljudi), osim ako se emisije dramatično ne smanje, prenosi "Dejli mejl".
Iako se ne očekuje da će severna Evropa zajedno sa Velikom Britanijom, videti bilo kakve brze promene temperature, svakako bi moglo doći do značajnog povećanja količine padavina.
Rad takođe sugeriše da je možda prekasno da se ponište neke od posledica klimatskih promena koje su ljudi izazvali, tako da je za sada glavno pitanje koliko će brzo doći do promena, a ne da li se mogu zaustaviti.
U optimističnom slučaju, u kojem se efekat staklene bašte smanjuje dovoljno brzo, 20 posto svetske populacije (1,6 milijardi) i dalje će biti pogođeno. Ako se emisije smanje, najdramatičnije promene biće ograničene na Arapsko poluostrvo i južnu Aziju.
Smanjenje emisija može da funkcioniše, ali promene koje smo već izazvali su toliko jake da će još neko vreme dominirati, smatraju naučnici. Dodaju da, iako društva i ekosistemi mogu tolerisati određenu količinu prirodnih varijacija kada je u pitanju vreme, kada stopa promene pređe određeni nivo, to može prevazići ono čemu se prirodni svet i ljudsko društvo mogu prilagoditi.
Ako svet nastavi da postaje topliji i vlažniji brzinom koju predviđaju istraživači, to će povećati verovatnoću ekstremnih događaja - pa čak i "smrt i uništenje".
"Toplotni talasi mogu da izazovu toplotni stres i prekomernu smrtnost ljudi i stoke, stres za ekosisteme, smanjene poljoprivredne prinose, poteškoće u hlađenju elektrana i poremećaj transporta", navodi se u izveštaju. Ovo je posebno zabrinjavajuće jer oni regioni za koje se predviđa da će doživeti najbrže promene sadrže zemlje koje su posebno ranjive na uticaje ekstremnih vremenskih prilika zbog, na primer, jeftine infrastrukture.
