Magazin
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja: U smrt zbog javne osude preljube
Premda je priča o stradanju Svetog Jovana poznata, često se zanemaruje poruka ovog strašnog događaja - iskrenost se najčešće ne prašta. Vernici danas poste strogo na vodi, a prema narodnom verovanju, danas ne bi trebalo jesti ni piti ništa što je crvene boje, u znak poštovanja na nevino prolivenu krv velikog proroka.
Srpska pravoslavna crkva danas obeleževa Usekovanje glave Svetog Jovana (odrubljivanje), praznik koji označava kraj zemaljskog života Svetog Jovana Preteče i Krstitelja Gospodnjeg koji je mučenički stradao, jer se usprotivio rodoskrnavljenju cara Iroda.
Pogubljen je na nagovor Irodijadine kćeri Salome koja je, kako kaže predanje, svojom zavodljivom igrom "Sedam velova" uspela da izmami carsko obećanje.
Po Irodovom nalogu, Sveti Jovan je posečen, a njegovu glavu je Saloma na tanjiru donela carici Irodijadi.
Sveti Jovan Krstitelj stradao je upravo zbog spremnosti da se suoči sa nepravdom i nemoralom i da o tome javno govori. Jevanđelje propoveda da je ubijen po nalogu Iroda Antipe, cara Galileje koji je živeo sa Irodijadom, ženom svog još uvek živog brata Filipa. Irod ga je najpre zatvorio u tamnicu, verujući da će na taj način uspeti da slomi njegov duh i spreči da ga Sveti Jovan Krstitelj javno osuđuje.
Ali, Irodijada je imala drugačije planove. Etiketirana kao preljubnica, čekala je pogodan trenutak da se osveti Svetom Jovanu.
Na dan proslave rođendana Iroda Antipe poslala je svoju kćerku Salomu da pleše pred očuhom. Posle "Sedam velova", čuvenog plesa koji je Saloma izvela pred Irodom, pijani vladar obećao je da će joj ispuniti svaku želju. Na nagovor osvetoljubive majke Irodijade, ona je zatražila poseban poklon – glavu Svetog Jovana Krstitelja na tacni.
Irod joj je uslišio želju. Te noći veliki prorok je ubijen, a njegova glava prineta je Salomi na tacni kao dar za nezaboravan ples.
Iako je dobila ono što je priželjkivala, preljubnica Irodijada je najpre nožem izbola jezik velikog proroka, a potom je u strahu da će svetac vaskrsnuti insistirala da glava Svetog Jovana Krstitelja bude sahranjena razdvojeno od tela.
Po predanju, svetiteljevu glavu bacila je na nečisto mesto na Irodovom imanju. Ali, potonja Sveta Jovana Mironosica, supruga dvorjanina cara Galileje, otkopala je glavu Svetog Jovana Krstitelja, spustila je u ćup i pokopala na Maslinskoj gori, takođe na Irodovom imanju.
Sledbenici Svetog Jovana Krstitelja sahranili su njegovo telo sedamdesetak kilometara od Jerusalima.
Usekovana (odrubljena) glava svetitelja ostala je na Maslinskoj gori u Svetoj zemlji, zakopana na Irodovom imanju.
Naučnici nemaju mnogo podataka i nisu sigurni gde se tačno čuva glava Jovana Krstitelja, jer je istorija ovog događaja veoma maglovita.
I koliko god da je vernicima važno da naučnici otkriju misteriju gde se nalazi odrubljena glava Svetog Jovana Krstitelja, još im je značajnije duhovno nasleđe koje je ovaj prorok ostavio.
Premda je priča o stradanju Svetog Jovana poznata, često se zanemaruje poruka ovog strašnog događaja – iskrenost se najčešće ne prašta. Poštenje, moral i borba za istinu – osobine koje se vezuju za Svetog Jovana Krstitelja
Učenici Jovanovi su ga sahranili, ali šta se dogodilo sa glavom - u Svetom pismu nije napisano. Sačuvano je predanja da ju je carica sakrila u dvorcu.
Smrt Jovana Krstitelja dogodila se pred jevrejsku Pashu, a praznuje se 11. septembra kada je podignuta i osvećena crkva koju su nad njegovim moštima podigli car Konstantin i carica Jelena u čast i zahvalnost ovom ugodniku Božjem.
Obretenja (pronalazak) glave Svetog Jovana Krstitelja
Kad je bogati vlastelin Inokentije odlučio da se zamonaši i da podigne sebi monašku keliju, kupio je upravo imanje Iroda Antipe. Kopajući, naišao je na posudu sa glavom Svetog Jovana Krstitelja. Celivao ju je i vratio na isto mesto, podigavši potom crkvu koja je posle njegove smrti opustela.
Na tom mestu danas se nalazi paraklis prvog obretenja (pronalaska) glave Svetog Jovana Krstitelja. Svetinju održavaju ruske monahinje s velikom ljubavlju i pobožnošću, trudeći se da prostorno mali paraklis hodočasnicima duhovno iskri jednako kao i ruski manastir Vaznesenja visok 64 metra koji dominira panoramom Maslinske gore. Naime, paraklis prvog obretenja glave Svetog Jovana deli portu sa impozantnom "ruskom svećom", kako se kolokvijalno naziva ruski manastir Vaznesenja, najviša verska građevina na Maslinskoj gori.
Relikvija je potom završila u Carigradu, da bi bila premeštena u Kapadokiju, gde je ostala do 850. godine. Opet po predanju, carigradskom patrijarhu Ignjatiju u san je došao Sveti Jovan Krstitelj i otkrio gde bi trebalo da potraži relikviju. Nedugo zatim, glava Svetog Jovana Krstitelja je preneta u Carigrad. Dan trećeg obretenja crkva obeležava se 7. juna.
Za vreme vladavine cara Konstantina IX Monomaha relikvija je, veruje se, podeljena na nekoliko delova. Naučnici su pokušali da odgonetnu gde se oni nalaze. Kao moguća mesta na kojima bi mogli da budu delovi relikvije pominjani su Sirija (Damask), Italija (Rim), Francuska (Amjen), Sveta gora, Nagorno Karabah, Nemačka...
Ne jesti ništa crvene boje
Vernici danas poste strogo na vodi i dan provode u molitvama. Po narodnom verovanju, na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja ne bi trebalo jesti ni piti ništa što je crvene boje, u znak poštovanja na nevino prolivenu krv velikog proroka kojeg su krasili poštenje, moralna čistota i pokajanje.
Veruje se, takođe, da će svakoga ko se bude oglušio o post na dan usekovanja u narednih godinu dana zaobilaziti pravda, te da će zbog nepoštovanja Svetog Jovana Krstitelja biti na meti nepoštenih.
Takođe se veruje da na ovaj praznik ne treba jesti ništa iz tanjira, niti sa tacne. Važno je izbegavati rad, kako napolju, tako i u kući. Takođe, u nekim krajevima je dobar dan za branje lekovitog bilja, a u mnogim mestima u Srbiji održavaju se vašari. U istočnoj Srbiji se veruje da na ovaj dan čak treba skidati i crveni končić sa ruke, koji, prema sujeverju, onome ko ga nosi, ostalim danima donosi sreću.
